Вера га је подстакла на поступање

КАДА је Јехова опуномоћио Мојсија да изведе нацију Израел из египатског ропства, Мојсије је најпре преклињао, говорећи: „Ах, Господе, нисам речит човек, нити сам пре то био, нити од како си проговорио са слугом својим, него сам спорих уста и спора језика“ (Излазак 4:10). Да, Мојсије није сматрао да је способан за тако тежак задатак.

Слично томе и данас многе Јеховине слуге понекад сматрају да су недорасли да испуне дужности које су им додељене. На пример, један хришћански надгледник по имену Теодор прича: „Од свих ствари које Јехова тражи од мене да радим, служба на терену је најтежа. Када сам био млад, брзо бих дошао до врата, правио се да сам позвонио и тихо отишао надајући се да ме нико није ни чуо ни видео. Како сам одрастао престао сам да то радим али помисао да идем од врата до врата чинила ме је физички болесним. Чак се и дан-данас лоше осећам пре него што кренем у службу, али у сваком случају идем.“

Шта је то што је омогућило Мојсију и Сведоцима у савремено доба, као што је Теодор, да изађу на крај с таквим страховима? Библија одговара: „Вером остави он [Мојсије] Египат, ... јер се држаше онога који се не види као да га виђаше“ (Јеврејима 11:27).

Заиста, исказивањем вере у Јехову, Мојсије је могао да превазиђе своја осећања недораслости и да испуни своје додељене дужности као судија, пророк, национални вођа, посредник савеза Закона, заповедник, историчар и библијски писац.

Исто тако, кад имамо веру попут Мојсија, и ми ћемо ходити као да ’видимо Онога који се не види‘. Таква вера улива храброст, омогућујући нам да носимо наше хришћанске одговорности — чак и када се можда осећамо недораслима.