Све божанска откривења?

ДА ЛИ би Божји дух, којим је надахнута Библија, могао бити одговоран и за друге књиге које неки сматрају светима? (2. Тимотеју 3:16). Ово питање поставио је један италијански језуитски журнал (La Civiltà Cattolica), који се издаје „под надзором [ватиканског] Секретаријата државе“, па се стога у католичким круговима сматра ауторитативним.

„Бог је, посредством деловања Светог Духа, посејао семе Речи чак и у неким светим књигама нејеврејске и нехришћанске традиције“, каже тај језуитски журнал. За језуите, „свете“ књиге, као што су зороастерска Авеста или Четири конфучијске књиге, биле су написане „не без неког посебног утицаја Светог Духа, и стога, у некој мери оне садрже ’божанско откривење‘“.

Међутим, тај чланак нешто разјашњава. „Није све што те свете књиге садрже реч Божја“, наводи чланак, додајући да су можда они који су писали те књиге „патили од утицаја политеистичке средине или филозофског контекста“ у којима су живели и радили. Према Марку Политију, ватиканском дописнику за италијанске новине La Repubblica овај став „отвара претходно незамисливе могућности у односима између Католичке цркве и великих историјских религија“, враћајући се духу различитих интерконфесионалних молитвених састанака попут онога у Асизију 1986, који је Јован Павле II енергично подупирао.

Јехова није Бог нереда и забуне (1. Коринћанима 14:33). Стога не можемо с правом закључити да би његов свети дух, или активна сила, надахнуо ма и део било којих књига које нису у потпуном складу с његовом Речју, Библијом. Уместо да подстиче на екуменске приступе међу различитим „религиозним традицијама“, хришћански апостол Павле је писао да постоји ’једна нада, један Господ, једна вера и једно крштење‘ (Ефесцима 4:4, 5).

Та ’једна нада‘ зависи од полагања вере у Исуса Христа. Сходно томе, Библија изјављује: „Нема у никоме другоме спасења, јер нема другога имена под небом данога људима, којим бисмо се могли спасти“ (Дела апостолска 4:12). Ниједна друга „света књига“ не представља Исуса као централни лик у извршавању Божјих намера. Само ако је прихватимо као Реч Божју, Библија нас може поучити љубазним припремама Јехове Бога за спасење (Јован 17:3; 1. Солуњанима 2:13).