Учити се на грешкама из прошлости

МОРАЛНИ закони нашег Створитеља вечни су и непроменљиви. Из тог разлога начело које се налази у Галатима 6:7: „Шта човек посеје оно ће и пожњети“, примењиво је и данас. Истина, неко може порицати своју одговорност према Богу, али ово божанско правило остаје непроменљиво. На крају крајева, ниједан човек није изузетак када је реч о сношењу последица свог поступања.

Каква је ситуација са особом која живи својеглаво, а затим се мења и постаје Божји слуга? Она можда још увек мора да живи с последицама свог претходног начина живота. Међутим, то не значи да јој Бог није опростио. Прељубнички однос краља Давида с Витсавејом унео је много несрећа у његов живот. Он их није могао избећи. Али он се покајао и добио је Божје опроштење (2. Самуилова 12:13-19; 13:1-31).

Да ли си се икада осећао обесхрабрено када си испаштао последице грешака које си учинио? Ако се посматра на исправан начин, осећај жаљења може нам служити као подсетник ’да се чувамо да се злу не подамо‘ (Јов 36:21). Да, осећај жаљења може нам помоћи да избегнемо понављање неисправног. Оно што је још важније, Давид је употребио искуство које је стекао из почињеног греха да би помогао не само себи већ такође и другима. Он је рекао: „Научићу путевима твојим оне што их крше, и грешници ће се к теби обратити“ (Псалам 51:15).

[Слика на 7. страни]

Давид је научио нешто из свога греха с Витсавејом