Чувај се симоније!

СИМОН из Самарије био је високо цењен у друштву. Живео је у првом веку н. е., и људи су били толико очарани његовим мађијама да су о њему говорили: „То [„Овај човек“, Ча] је сила Божја која се зове велика!“ (Дела апостолска 8:9-11).

Међутим, кад је постао крштени хришћанин, Симон је запазио силу која је много већа од оне коју је он некада показивао. Била је то сила која је била додељена Исусовим апостолима, и која им је омогућавала да пренесу на друге чудесне дарове светог духа. Симон је био толико импресиониран да је понудио апостолима новац и затражио: „Дајте и мени ову власт да кад положим руке на кога, он прими Духа Светога“ (Дела апостолска 8:13-19).

Апостол Петар је укорио Симона, рекавши: „Новци твоји с тобом да пропадну, кад си помислио да се дар Божји може за новце добити. Нема теби дела ни удела у овоме, јер срце твоје није право пред Богом“ (Дела апостолска 8:20, 21).

Од овог библијског извештаја долази реч „симонија“, која се дефинише као „грех куповања или продавања положаја или унапређења у цркви“. New Catholic Encyclopedia признаје да је нарочито од 9. до 11. века „симонија прожимала манастире, ниже свештенство, бискупство, па чак и папство“. Девето издање дела The Encyclopædia Britannica (1878) примећује: „Проучавање историје папских конклава оставља ученика с уверењем да никада ниједно бирање није било неокаљано симонијом, већ да је у великом броју случајева симонија до које је долазило на тим конклавама била најкрупније, најсрамније и најотвореније врсте.“

Данашњи прави хришћани морају да се чувају симоније. На пример, неки би могли обасипати прекомерном похвалом или дарежљивим поклонима оне који им могу доделити додатне предности. И обрнуто, они који могу доделити такве предности могли би показивати пристрасност према онима који могу — и који су често жељни — да их обаспу даровима. Обе ситуације потпадају под симонију, а Писмо јасно осуђује такав пут. „Покај се, дакле, од те своје бездушности“, подстицао је Петар Симона, „и моли се Господу да би ти се —, ако је то могуће —, опростила помисао срца твога [„твој план“, New Jerusalem Bible]; јер видим да си у горкој жучи и у везама неправде“ (Дела апостолска 8:22, 23).

На сву срећу, Симон је увидео озбиљност своје неисправне жеље. Он је молио апостоле: „Помолите се ви Господу за мене да не падне на мене ништа од онога што рекосте“ (Дела апостолска 8:24). Водећи рачуна о важној лекцији која се налази у овом извештају, прави хришћани настоје да избегну било какав траг симоније.