Какво ти је име?

РЕЧ „име“ у Библији се покаткад односи на репутацију неке особе. Примера ради, мудри краљ Соломон је записао: „Добар глас [„име“, ДК] вреди више од доброг мириса, и више вреди дан смрти него дан рођења“ (Проповедник 7:1; упореди с Пословицама 22:1). Према овим Соломоновим речима, особа се не рађа с добрим именом. Уместо тога, током свог животног пута она стиче репутацију с правим значењем. Њено име је идентификује по личним особинама, било да је она великодушна или себична, саосећајна или хладна, понизна или поносна, чак праведна или зла.

Погледај Давида. Током свог краљевања, показао се као јак и непоколебљив. Истовремено, Давид је понизно признао своје грешке и покајао се за своје крупне грехове. С добрим разлогом, Јеховин пророк је указао да је Давид био ’човек по срцу [Божјем]‘ (1. Самуилова 13:14). Давид је већ као младић стекао добро име код Бога.

За разлику од њега, јудејски краљ Јорам је себи стекао лоше име. Он је своје поданике одвратио од обожавања Јехове и чак дао да се усмрте његова шесторица браће и неки од Јудиних кнезова. На крају, Јехова је Јораму задао мучну болест која га је довела до смрти. Библија каже да за Јорамом ’нико не зажали‘ (2. Летописа 21:20).

Животни правци Давида и Јорама показују истинитост библијске изреке: „Благослов је успомена праведника, а у трулеж име бездушника пада“ (Пословице 10:7). Зато би свако од нас требало да се трезвено упита: ’Какво име стичем код Бога и код људи?‘