Извештај објавитеља Краљевства
Потрага за истинитим Богом је награђена
У ДЕСЕТОМ веку пре н. е., двоплеменско краљевство Јуде било је преплављено кривим обожавањем. Међутим, усред тог раширеног идолопоклонства живео је један човек чије је срце било право према Богу. Звао се Јосафат. Пророк Јуј је за њега рекао: „Али се нашло добра на теби што си... управио срце своје да Бога тражи“ (2. Летописа 19:3). Слично томе данас, у овим ’тешким временима‘, милиони људи су ’управили своје срце‘ да траже истинитог Бога, Јехову (2. Тимотеју 3:1-5). То потврђује следеће искуство из Тога, на западу Африке.
Казимир је ишао у католичку школу и имао је своју прву причест када му је било девет година. Међутим, до своје четрнаесте године, престао је да посећује цркву. Због тога је живео у страху јер је мислио да ће због изостајања с мисе отићи у ужарени пакао, или у најмању руку у чистилиште.
У школи се Казимир прикључио једној групи младих који су се једном седмично састајали да би проучавали Библију. Такође је сам почео да чита Библију. Једном приликом је читао у књизи Откривења о једној застрашујућој звери која је изашла из мора (Откривење 13:1, 2). Када је упитао о томе вођу те групе која је проучавала Библију, било му је речено да је звер стварна и да ће заиста изаћи из мора. Ово објашњење га је узнемирило будући да је живео недалеко од обале Атлантског океана. Био је уверен да ће бити међу првим жртвама те дивље звери.
Казимир је почео да штеди новац како би могао побећи у пустињу на северу не би ли утекао од дивље звери. Рекао је једном школском другу за своје планове. Пошто је тај школски друг Јеховин сведок, уверио га је да никаква дословна звер неће изаћи из мора. Убрзо након тога, Казимир је био позван на састанке у Дворани Краљевства. Уживао је у састанцима и почео је редовно да присуствује. Такође је прихватио кућни библијски студиј.
Када је почео напредовати у свом студију, наступило је противљење у породици. Његова породица је обожавала претке и јела неискрварено месо које би преостало од жртава. Када је учтиво одбио да једе то месо, претили су му и замолили га да напусти кућу. Он је остао миран и претње нису спроведене. Међутим, наредна три месеца је само такво месо било сервирано за време породичних оброка. Казимир није имао довољно хране за јело, али издржао је такве и друге потешкоће.
Наставио је да духовно напредује до предања и крштења. Касније је био именован за слугу помоћника и похађао је четврти разред Школе за оспособљавање слугу у Тогу. Сада се радује добровољном раду у подружници.
Да, како су се у многим случајевима показале истинитима ове речи краља Давида: „Ако га [Јехову] тражиш он ће дати да га ти нађеш“ (1. Летописа 28:9).
[Слике на 8. страни]
Казимир (десно) се радује добровољном раду у подружници