Једно изоловано и мало острво

ПРИДЕВИ који се најчешће користе да би се описало острво Света Јелена јесу „изоловано“ и „мало“. И одговарајући су, јер је ово острво, које је 17 километара дугачко и 10 километара широко, удаљено 1 950 километара од најближег копна, од југозападне обале Африке. Ту је Наполеон Бонапарта био послат 1815. да проживи своје последње године као поражени изгнаник.

Са океана, острво изгледа као застрашујућа тврђава. Оно је заправо угашени вулкан који се стрмо уздиже из Атлантика са усправним литицама високим од 500 до 700 метара. У његовом центру, читавим острвом доминира 818 метара висока планина Актион. Због хладног пасата с јужног Атлантика и морске струје, острво има углавном благу и пријатну климу. Али од ниске обале према брдовитој унутрашњости постоји велика разноликост временских услова и вегетације.

Света Јелена је британска колонија од краја 17. века. Мала популација од око 5 100 становника мешавина је Европљана, Азијаца и Африканаца. На целом острву користи се енглески, али се говори с карактеристичним акцентом. На острву нема аеродрома; једина веза са спољашњим светом јесте путем брода, с редовним линијама до Јужне Африке и Енглеске. У ствари, емитовање телевизије омогућено је тек средином 1990-их, захваљујући једној сателитској мрежи.

Добра вест о Божјем Краљевству до ових обала је први пут стигла почетком 1930-их (Матеј 24:14). Током година, многи острвљани су прихватили ово благо које материјална богатства чини безначајнима (Матеј 6:19, 20). Данас је на Светој Јелени однос Сведока и становника 1 напрема 33, најбољи на свету!

[Мапе на 24. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Света Јелена

ЏЕЈМСТАУН

Левелвуд

АФРИКА

АТЛАНТСКИ ОКЕАН

Света Јелена