Зашто опраштати?
„НАУЧНИЦИ су покренули истраживање које почиње да показује да опраштање сигурно може да побољша емоционално — и врло могуће, физичко — здравље“, извештавају канадске новине The Toronto Star. Па ипак, професор Карл Торесен са Универзитета Станфорд (САД), предводник у овом Станфордовом пројекту о опраштању, запажа да „има веома мало људи који разумеју шта је опраштање и како оно делује“.
Право опраштање се сматра битним аспектом хришћанства. Извештај из новина The Toronto Star дефинише да то значи „признати да вам је учињена неправда, одустати од озлојеђености која тиме може настати и на крају самилосно и чак с љубављу одговорити особи која вас је увредила“. Оно се мора разликовати од само прелажења преко тога, оправдавања, занемаривања тога или порицања увреде; нити то значи довести себе у неку неугодну ситуацију. Извештај каже да кључ за право опраштање лежи у „одбацивању гнева и негативних осећања“.
Истраживачи кажу да су потребна додатна истраживања с обзиром на физичке користи опраштања. Међутим, известили су о душевним користима, као што су „мање стреса, нервозе и депресије“.
Узвишени разлог за опраштање је изражен у Ефешанима 4:32, где каже: „Будите добри једни према другима, нежно самилосни, спремно опраштајући једни другима баш као што је и Бог преко Христа драговољно опростио вама.“ И у опраштању, као и у другим погледима, охрабрени смо да се угледамо на Бога (Ефешанима 5:1).
Ако одбијамо да опростимо другима када постоји темељ за милосрђе, то може неповољно утицати на наш однос с Богом. Јехова очекује да опраштамо једни другима. Тек онда можемо да се молимо да он опрости нама (Матеј 6:14; Марко 11:25; 1. Јованова 4:11).