Зашто нема поштовања према ауторитету?
„Пркошење установљеном ауторитету, религиозном и световном, друштвеном и политичком, заиста би као светски феномен могло постати истакнута појава ове деценије.“
ПРОШЛО је много година откако је историчарка и филозоф Хана Арент рекла горе наведено о 1960-им. Данас је талас непоштовања ауторитета јачи него икад.
На пример, један скорашњи извештај у лондонским новинама The Times наводи: „Неки родитељи не желе да прихвате ауторитет који наставници имају над њиховим дететом, а када се нешто предузме да би се њихово дете дисциплиновало, они се жале.“ Чест је случај да када се у школи њихова деца дисциплинују, родитељи долазе не само да би припретили наставницима већ и да би их физички напали.
Један представник Државног удружења школских директора у Британији цитиран је где каже: „Јавност говори ’ја имам права‘, уместо ’ја имам обавезе‘.“ Неки родитељи не само што не усађују у своју децу здраво поштовање према ауторитету него их и не исправљају— нити дозвољавају да то други чине. Деци која тврде да имају своја „права“ дозвољава се да се ругају ауторитету и родитеља и наставника, а исход тога је могуће предвидети — „нова генерација без поштовања према ауторитету и с мало представе о исправном и погрешном“, пише писац новинске рубрике Маргарет Дрискол.
Часопис Time је у свом чланку „Изгубљена генерација“ указао на разочарање многих младих Руса, цитирајући једног популарног руског репера који је рекао: „Како ико ко дође на овај свет, где ништа не траје дуго и ништа није фер, може да верује друштву?“ Социолог Михаил Топалов је потврдио ову изјаву: „Ови клинци нису глупи. Они виде како им држава лаже родитеље, виде их како губе своју уштеђевину и своје запослење. Зар да очекујемо од њих да поштују ауторитет?“
Међутим, било би погрешно закључити да неповерење према ауторитету карактерише само генерацију младих. Данас људи свих узраста гледају с неповерењем, чак и презиром, на било какав ауторитет. Да ли то значи да се не може веровати ниједном ауторитету? Уколико се испољава на прикладан начин, ауторитет, који се дефинише као „моћ или право да се контролишу, просуђују или забрањују поступци других“, може бити сила која доноси добро. Он може бити користан и појединцу и друштву. Наредни чланак ће осмотрити зашто је то тако.