Унутрашња лепота има непролазну вредност

„МЛАДИ СМАТРАЈУ ДА ЈЕ ЛЕПОТА ИСТО ШТО И ВРЛИНА“, ЗАПАЗИО ЈЕ ЈЕДАН ВЕРАН СТАРИЈИ ХРИШЋАНИН.

Да, људи су већ одавно склони да претерано истичу спољашњу лепоту, што често доводи до погрешне процене унутрашњих вредности. Међутим, наш Створитељ гледа на оно што смо ми дубоко унутра, без обзира на нашу спољашњост. На тај начин он пружа најбољи пример зрелог просуђивања. Као што стоји у Библији, Он сам је рекао: „Не гледа Јехова на оно што човек гледа. Човек гледа оно што очи виде, а Јехова гледа на срце“ (1. Самуилова 16:7).

Бог је Извор праве људске лепоте, а његова Реч открива да он приликом процењивања човекове истинске вредности највише вреднује духовне особине. Библија наводи: „Љупкост је замамна, лепота је ташта, али жена која има страха од Јехове, то је она која ће однети хвалу“ (Пословице 31:30). Заиста, спољашња привлачност може бити маска за унутрашњу ружноћу (Јестира 1:10-12; Пословице 11:22). И док физичка лепота с временом пролази, унутрашња лепота — коју чине особине срца — може се повећавати и трајати.

Зато је стварно мудро да развијамо особине као што су љубав, радост, мир, дуготрпљивост, љубазност, доброта, вера, благост и самоконтрола! (Галатима 5:22, 23). Тако ћемо стећи унутрашњу лепоту, која заиста има непролазну вредност (1. Петрова 3:3, 4).