Никада није касно за учење

КСЕНИЈА се родила 1897. Она има 3 ћерке, сина, 15 унучади и 25 праунучади. Цео свој живот радила је оно чему су је њени родитељи поучавали. Иако је у Москву дошла као избеглица из ратом разорене Абхаске Републике, која се налази између Црног мора и Кавказа, она је била сасвим задовољна својим животом, посебно са оним што је звала наслеђена вера.

Године 1993, Ксенијина ћерка Мери постала је Јеховин сведок. Мери је почела да прича Ксенији о Јехови Богу и Библији, али она није желела да слуша. Ксенија је увек изнова говорила својој ћерки: „За мене је прекасно да учим нешто ново.“

Упркос томе, њена кћерка Мери, као и супруга њеног унука, Лонда, и њене праунуке Нана и Заза, које су постале Јеховине сведокиње, наставиле су да јој причају о Библији. Једне вечери 1999, оне су Ксенији прочитале стихове из Библије који су је дирнули у срце. У њима су се налазиле Исусове дирљиве речи упућене верним апостолима када је успостављао Господову вечеру (Лука 22:19, 20). Те вечери, у старости од 102 године, Ксенија је одлучила да почне да проучава Библију.

„Након 102 године живота“, каже Ксенија, „коначно сам разумела смисао живота. Сада схватам да не постоји ништа боље од служења нашем дивном Богу пуном љубави, Јехови. Још увек сам окретна и здрава. Могу да читам без наочара и да се активно дружим са својом породицом.“

Ксенија се крстила 5. новембра 2000. Она каже: „Сада сам предала свој живот Јехови да бих му служила с љубављу. Док седим на аутобуској станици близу моје куће, уручујем људима часописе и трактате. Рођаци често дођу у посету, и радо им говорим истину о Јехови.“

Ксенија се унапред радује дану када ће се ’њено тело освежити као у младости и вратити данима младости њене‘ (Јов 33:25). Ако једна стогодишњакиња не мисли да је престара да би учила из Библије о смислу живота, шта онда ми да кажемо?