Искреност пожељна, али да ли је довољна?

ДА ЛИ је у нашем свакодневном животу искреност заиста нешто пожељно? Један речник дефинише „искреност“ као „одсуство претварања или лицемерства; поштење; отвореност; природност“. Без сумње, ова особина је корисна у унапређивању добрих односа с другима. Павле је саветовао следеће: „Будите у свему послушни онима који су вам у телесном смислу господари, не тако да служите само кад вас неко гледа, као они који угађају људима, него са искреношћу срца, са страхом Јеховиним“ (Колошанима 3:22). Ко не би волео да има једну такву искрену особу за радника? Данас искрени људи можда имају веће изгледе да пронађу и задрже свој посао.

Међутим, оно због чега је искреност једна од најпожељнијих особина јесте то што она утиче на наш однос с Богом. Стари Израелци су имали Божји благослов када су пажљиво држали законе и празнике. Када је говорио о чистоћи у скупштини, Павле је подстицао хришћане: „Славимо празник, не са старим квасцем, нити с квасцем злоће и покварености, него с бесквасним хлебовима искрености и истине“ (1. Коринћанима 5:8). Да би наше обожавање било прихватљиво Богу, искреност је не само нешто пожељно већ и неопходно. Па ипак, запази да искреност сама по себи није довољна. Она мора бити употпуњена истином.

Можда су конструктори и путници Титаника искрено веровали да је тај прекоокеански брод непотопив. Међутим, он је на свом првом путовању 1912. ударио у ледени брег и 1 517 људи је изгубило живот. Неки Јевреји из првог века су можда искрено веровали у свој начин обожавања Бога, али њихова ревност ’није била у складу с тачним спознањем‘ (Римљанима 10:2). Да бисмо били прихватљиви Богу, наша искрена веровања се морају темељити на тачним информацијама. Јеховини сведоци у вашој средини радо ће вам помоћи да истражите шта је све укључено у искрено и истинито служење Богу.