Божје гледиште о умрлима

СМРТ вољене особе је заиста тужно искуство. Неизмеран је осећај губитка, празнине и усамљености. Када изгубимо некога кога волимо можемо се осећати беспомоћно, с обзиром да данас нико на земљи, ма колико богат, моћан или утицајан био, не може оживети особу која је умрла.

Ипак, наш Створитељ на све то гледа из другог угла. Пошто је од праха створио првог човека, он такође може поново да створи особу која је умрла. Из тог разлога, Бог гледа на мртве као да су живи. Што се тиче верних слугу из древних времена, који су умрли, Исус је рекао: „Њему [су] сви они живи.“ Другим речима, сви су они живи с Божјег становишта (Лука 20:38).

Док је био на земљи, Исус је имао моћ да ускрсава мртве (Јован 5:21). Стога, на оне који су остали верни до смрти он гледа исто као његов Отац. На пример, када је умро његов пријатељ Лазар, Исус је рекао својим ученицима: „Идем да га пробудим из сна“ (Јован 11:11). С људског становишта, Лазар је био мртав, али за Јехову и Исуса, Лазар је спавао.

Под Исусовом краљевском владавином, биће „ускрсење и праведника и неправедника“ (Дела апостолска 24:15). С временом ће они који буду ускрснули примити поуку од Бога и имаће изглед да живе вечно на земљи (Јован 5:28, 29).

Заиста, смрт вољене особе може нам нанети много бола и проузроковати велику жалост, што може трајати и годинама. Па ипак, ако на умрле гледамо с Божјег становишта, то нас може веома утешити и испунити нас надом (2. Коринћанима 1:3, 4).