Да ли си још увек испуњен дивљењем?

ДА ЛИ си приметио да су писци Библије увек изнова с дивљењем говорили о Божјим делима и особинама? Псалмиста је рекао да је „дивно саздан“ (Псалам 139:14). Пророк Исаија је написао: „Јехова, ти си Бог мој, узвисиваћу те, име ћу твоје славити, јер си велика дела [„чудеса“, ДК] учинио“ (Исаија 25:1). Сети се и дивљења и страхопоштовања које је Павле изразио: „О дубино Божјег богатства и мудрости и спознања!“ (Римљанима 11:33).

Речник Матице српске дефинише реч „дивити се“ као „чудити се у великој мери чему лепоме, дивноме, величанственом, бити очаран чим“.

Зар није лепо гледати малу децу како широм отворених очију изражавају своје дивљење када виде, осете или чују нешто ново? Нажалост, то дивљење које се јавља због радозналости или кад се дете сусретне с нечим новим обично нестаје с годинама.

Међутим, библијски писци који су управо цитирани имали су дубоко страхопоштовање. Код њих је то осећање било трајно. Како? Они су се увек изнова дивили Божјим делима зато што су с цењењем размишљали о њима. Псалмиста је у молитви рекао: „Премишљам о давним годинама, сећам се свих твојих дела; чудеса твог стварања заокупљају мој ум“ (Псалам 143:5, The New English Bible).

Како је лепо што се такво дивљење и данас може видети међу обожаваоцима Бога! Да ли је тако и с тобом? Да ли си још увек испуњен дивљењем?