Питања читалаца
Пошто Левити нису имали наслеђе у древном Израелу, како то да је, према Јеремији 32:7, Левит Анамеило продао њиву свом рођаку Јеремији, који је такође био Левит?
Што се тиче Левита, Јехова је рекао Арону: „Ти нећеш поседовати ништа у земљи њиховој и нећеш имати дела за себе међу њима [Израелцима]“ (Бројеви 18:20). Па ипак, Левити су широм Обећане земље добили 48 градова с пашњацима. Јеремијин родни град био је Анатот, један од градова који су додељени ’синовима свештеника Арона‘ (Исус Навин 21:13-19; Бројеви 35:1-8; 1. Летописа 6:54, 60).
У Левитској 25:32-34 читамо да је Јехова дао конкретна упутства која се тичу ’права откупа‘ имовине Левита. Очигледно су левитске породице имале одређена права што се тиче поседовања, коришћења и располагања земљиштем које су наследиле. Наравно, у та права је било укључено и право на продају и откуп имовине.a Начин на који су Левити користили своју имовину био је у много чему сличан начину на који су то чинили Израелци из других племена.
Имовину коју су поседовали, Левити су вероватно наслеђивали од својих предака. Међутим, што се тиче ’права откупа‘, куповина и продаја биле су дозвољене само међу Левитима. Осим тога, изгледа да је продаја и куповина земљишта била дозвољена само унутар градова, с обзиром да се „поља около места њихових“ нису могла продавати јер је то био ’заувек њихов посед‘ (Левитска 25:32, 34).
Стога је очигледно да се њива коју је Јеремија купио од Анамеила могла продати. Можда је била смештена унутар града. Сам Јехова је потврдио да је та ’њива‘ припадала Анамеилу и да је Јеремија имао „право откупа“ (Јеремија 32:6, 7). Јехова је ову продају искористио да симболично прикаже колико је сигурно његово обећање да ће се Израелци вратити на своје наслеђе у земљи, након што прође период изгнанства у Вавилону (Јеремија 32:13-15).
Не постоји никакво указивање на то да је Анамеило незаконитим путем стекао имање у Анатоту. Нигде се не говори да је он прекршио Јеховин закон када је позвао Јеремију да купи његову њиву нити да је Јеремија злоупотребио своје право на откуп када је ту њиву купио (Јеремија 32:8-15).
[Фуснота]
a У првом веку наше ере, Левит Варнава је продао земљу коју је поседовао а новац који је добио за то приложио је за Христове следбенике у Јерусалиму, којима је била потребна помоћ. Његово имање се можда налазило у Палестини или на Кипру. Можда је то била и парцела за гроб коју је Варнава поседовао на подручју Јерусалима (Дела апостолска 4:34-37).