Стари али не и беспомоћни

КАДА зађу у позне године, многи постану беспомоћни и изолују се од других. То се није десило са Фернаном Риваролом из Женеве у Швајцарској, који је умро када је имао 95. година. Живео је сам, јер је његова жена умрла, а ћерка је имала своју породицу. Иако је углавном био везан за кућу, није био усамљен. Често је с телефоном у руци седео за столом у дневној соби и позивао људе како би с њима разговарао о духовним темама.

У једном периоду свог динамичног живота, Фернан је био у затвору. Зашто? Године 1939, кратко након што су његова жена и он постали Јеховини сведоци, у Европи је избио Други светски рат. Будући да се чврсто придржавао библијских мерила, Фернан је био одлучан да ником не нанесе зло. Због тога је изгубио посао и морао је да одслужи неколико затворских казни — све заједно у трајању од пет и по година. Током тог периода био је одвојен од своје жене и ћеркице.

Говорећи о том времену, Фернан је рекао: „Многима је изгледало као да сам напустио сигуран посао и оставио своју породицу на цедилу. Људи су ме презирали и опходили су се према мени као према криминалцу. Па ипак, када размишљам о тим тешким годинама, добро се сећам како нас је Јехова подржавао и помагао нам. Од тада је прошло много година, али моје поуздање у Јехову још увек је снажно као што је тада било.“

Снажна вера подстакла је Фернана да путем телефона преноси библијску наду другима. Када би пронашао особу која позитивно реагује, послао би јој поштом библијску литературу. Нешто касније, поново би је позвао да би видео да ли су јој се допале публикације. Понекад су му људи слали писма захвалности, што га је веома радовало.

Можда ће вас неко из вашег краја позвати телефоном, као што је то Фернан чинио. Зашто не бисте саслушали шта та особа жели да вам каже и у шта она верује? Јеховини сведоци увек радо разговарају с другима о својим веровањима.