Питања читалаца
С обзиром на то да Библија не помиње наздрављање, зашто Јеховини сведоци не желе да учествују у томе?
Наздрављање с чашом вина (или неким другим алкохолним пићем) у руци је обичај који дуго постоји и веома је распрострањен, премда се неки детаљи разликују од места до места. Понекад се они који наздрављају куцну чашама. Особа која изговара здравицу обично некоме пожели срећу, добро здравље, дуг живот или нешто томе слично. Други који учествују у тој здравици могу наглас изразити да се слажу с тим или подићи чаше увис и попити мало вина. Многи то сматрају безазленим обичајем или учтивим гестом, али Јеховини сведоци имају добар разлог због ког не учествују у томе.
То није зато што хришћани не желе да други буду срећни и да буду доброг здравља. Водеће тело из првог века закључило је своје писмо скупштинама речју која се може превести као „остајте здраво“, „будите добро“ и „срећно вам било“ (Дела апостолска 15:29). Надаље, неке Божје слуге су краљевима пожелеле следеће: „Нека је мој господар... жив довека“ и „Нека је краљ жив довека!“ (1. Краљевима 1:31; Немија 2:3).
Међутим, какво је порекло наздрављања? У Кули стражари од 1. јануара 1968. (енгл.) цитира се The Encyclopædia Britannica (1910), 13. том, страна 121, где стоји: „Обичај да се пије ’у здравље‘ живих највероватније потиче од древног религиозног обреда пијења у част богова и у част мртвих. Грци и Римљани су приликом оброка изливали вино својим боговима и на церемонијалним свечаностима пили су у њихову част, као и у част мртвих.“ Још се додаје: „С тим обичајима жртвовања одувек је било повезано и пијење у здравље живих.“
Да ли то објашњење још увек важи? У књизи International Handbook on Alcohol and Culture објављеној 1995. стоји: „[Наздрављање] је вероватно нерелигиозни траг древног жртвовања у ком се света течност приносила боговима: крв или вино у замену за жељу или молитву која је сажета у речима ’дуг живот!‘ или ’у здравље‘!“
Наравно, чињеница да неки предмет, мотив или пракса имају корене или паралеле у древним кривим религијама не значи увек да праве Божје слуге обавезно морају тога да се клоне. Узмимо нар као пример. Једна чувена библијска енциклопедија извештава: „Нар се изгледа такође користио као свети симбол у паганским религијама.“ Без обзира на то, Бог је рекао да се на руб првосвештеникове одеће ставе као украс нарови од предива. Осим тога, нарови су украшавали и бакарне стубове Соломоновог храма (Излазак 28:33; 2. Краљевима 25:17). Штавише, и бурме су некада имале религиозно значење. Па ипак, већина људи данас то не зна и на бурме се једноставно гледа као на доказ да је неко у браку.
Како је с коришћењем вина у религиозним обичајима? На пример, једном су обожаваоци Вала из Сихема „отишли у храм свог бога да једу, пију и проклињу Авимелеха“, Гедеоновог сина (Судије 9:22-28). Да ли би неко ко је веран Јехови учествовао у томе, можда призивајући лажне богове да утичу на Авимелеха? Говорећи о времену када су се многи Израелци побунили против Јехове, Амос је рекао: „Испружени леже поред сваког олтара, и вино оних које су оглобили пију у храму својих богова“ (Амос 2:8). Да ли би праве Божје слуге учествовале у томе, било да се вино проливало као жртва боговима или да се пило тим поводом? (Јеремија 7:18). Или, да ли би прави Божји слуга подигао чашу вина и призвао лажне богове да утичу на некога или да некоме омогуће срећну будућност?
Интересантно је запазити да су Јеховине слуге понекад подизале своје руке и молиле за добар исход. Они су подизали руке ка истинитом Богу. Читамо: „Соломон [је] стао пред Јеховин олтар... раширио руке према небесима и рекао: ’Јехова, Боже Израелов, нема Бога као што си ти... Чуј с места где пребиваш, с небеса, чуј и опрости.‘“ (1. Краљевима 8:22, 23, 30). Такође, „Јездра [је] благословио Јехову... а цео народ је подигао руке и одговорио: ’Амин! Амин!‘ Затим су се поклонили и пали ничице пред Јеховом“ (Немија 8:6; 1. Тимотеју 2:8). Наравно, ове верне особе нису подизале руке ка небу како би затражиле благослов од неког бога среће (Исаија 65:11).
Многи људи који данас учествују у здравицама можда не мисле да траже одговор или благослов од неког бога, али исто тако не могу да објасне зашто подижу увис чаше с вином. Па ипак, чињеница да они не размишљају о томе не пружа правим хришћанима разлог да осећају обавезу да и они то раде.
Познато је да Јеховини сведоци и у неким другим приликама избегавају обичаје и поступке које многи људи практикују. На пример, многи покретима руке поздрављају националне симболе, то јест заставе; они на то не гледају као на чин обожавања. Прави хришћани не покушавају да спрече друге да то раде, али сами то не чине. Када унапред знају да ће се одржати таква церемонија, многи Сведоци поступају разборито како би избегли да увреде друге. Било како било, они су одлучни да не раде ништа чиме би учествовали у патриотским церемонијама, јер је то у супротности с Библијом (Излазак 20:4, 5; 1. Јованова 5:21). Данас већина људи на наздрављање не гледа као на религиозни чин. Међутим, постоје добри разлози због којих хришћани не учествују у здравицама, које имају религиозно порекло и које чак и данас имају призвук тражења благослова с ’неба‘, то јест тражења помоћи из надљудског извора (Излазак 23:2).