Божје име у руској класичној музици

ГОДИНЕ 1877, познати руски композитор, Модест Мусоргски, објавио је једну композицију за хорско извођење засновану на причи о догађају који се десио у земљама о којима се говори у Библији. Он је написао једном свом пријатељу: „Написао сам композицију Исус Навин [Јошуа], која је сасвим сагласна с Библијом и у којој сам чак следио правац Навинових победничких похода кроз Ханан.“ У другим композицијама, међу којима је „Сенахиримова пропаст“, Мусоргски је такође користио библијске теме и ликове.

Значајно је то што у својим делима „Исус Навин“ и „Сенахиримова пропаст“ из 1874. године, Мусоргски указује на Бога користећи облик Божјег имена на руском. То име је у хебрејском делу Светог писма представљено са четири сугласника —  יהוה (ЈХВХ) — и појављује се скоро 7 000 пута.

Тако је Мусоргски у својим делима показао да је библијско име Бога — Јехова — било познато људима у Русији много пре почетка 20. века. То је прикладно, јер је и сам Јехова рекао Мојсију: „То је моје име довека и то је мој спомен из нараштаја у нараштај“ (Излазак 3:15).

[Слика на 32. страни]

Ноте: Научна музичка библиотека на Државном конзерваторијуму Римски-Корсаков у Санкт Петербургу; сцена са улице: Руска национална библиотека у Санкт Петербургу

[Извори слика на 32. страни]

Конзерваторијум у Санкт Петербургу из 1913, где се чува штампана музичка партитура Мусоргског