Да ли Бог има име?
Најчешћи одговори:
◼ „Његово име је Господ.“
◼ „Он нема име.“
Шта је Исус рекао?
◼ „Молите се, дакле, овако: ’Оче наш, који си на небесима, нека се свети име твоје‘“ (Матеј 6:9). Исус је знао да Бог има име.
◼ „Обзнанио сам им твоје име и обзнањиваћу га, да љубав којом си ме волео буде у њима и ја у јединству с њима“ (Јован 17:26). Исус је људима обзнанио Божје име.
◼ „Нећете ме видети док не кажете: ’Благословљен онај који долази у Јеховино име!‘“ (Лука 13:35; Псалам 118:26). Исус је користио Божје име.
БОГ нам је лично открио своје име. Он је рекао: „Ја сам Јехова. То је име моје“a (Исаија 42:8). Име Јехова је код нас најпознатији облик хебрејског имена које је Бог дао себи. Можда ћете се изненадити да се ово јединствено хебрејско име појављује на хиљаде пута у древним рукописима Светог писма. Заправо, оно се појављује много чешће него било које друго име споменуто у Библији.
На питање „Које је Божје име?“, неки би одговорили „Господ“. Али, то би било исто као када бисмо на питање „Ко је победио на изборима?“ рекли „кандидат“. У оба случаја нисмо добили јасан одговор, пошто ни „Господ“ ни „кандидат“ нису имена.
Зашто нам је Бог открио своје име? Учинио је то како бисмо могли боље да га упознамо. На пример, некога можемо звати господин, шеф, тата или деда, у зависности од прилике. Ти називи откривају нешто о тој особи. Али када чујемо њено име, то доводимо у везу с њеном целокупном личношћу. Исто тако, титуле као што су Господ, Свемоћни, Отац и Створитељ подсећају нас на његове различите улоге. Али једино његово лично име, Јехова, доводимо у везу с његовом целокупном личношћу. Како можемо рећи да добро познајемо Бога ако не знамо његово име?
Осим што је важно да знамо његово име, битно је и да га користимо. Зашто? Зато што у Библији стоји: „Свако ко призове Јеховино име биће спасен“ (Римљанима 10:13; Јоило 2:32).
[Фуснота]
a Више информација о значењу Божјег имена, као и о томе зашто га неки преводи Библије не садрже, можете пронаћи у књизи Шта Библија заиста научава?, на странама 195-197; издали Јеховини сведоци.
[Истакнути текст на 6. страни]
Некога можемо звати господин, шеф, тата или деда, у зависности од прилике. Али када чујемо његово име, то доводимо у везу с његовом целокупном личношћу