Шта је добра вест?

„Ова добра вест...“ (МАТЕЈ 24:14)

ХРИШЋАНИ проповедају ’добру вест о краљевству‘, објашњавајући да је то будућа светска власт која ће праведно владати над земљом. Ипак, израз „добра вест“ у Библији се користи и у другим контекстима. На пример, можемо пронаћи указивање на „добру вест о спасењу“ (Псалам 96:2), ’Божју добру вест‘ (Римљанима 15:16) и ’добру вест о Исусу Христу‘ (Марко 1:1).

Једноставно речено, добра вест обухвата целокупну истину коју је Исус преносио а његови ученици записали. Пре него што је узашао на небо, Исус је својим следбеницима рекао: „Идите и стварајте ученике од људи из свих народа, крстећи их у име Оца и Сина и светог духа, учећи их да се држе свега што сам вам заповедио“ (Матеј 28:19, 20). Стога, задатак правих хришћана није само да преносе информације о Краљевству већ и да стварају ученике.

Како цркве испуњавају тај задатак? Они који не разумеју шта је Краљевство — а има их много — не могу друге исправно поучавати томе. Зато цркве држе проповеди о опроштењу греха и вери у Исуса које пријају људима. Такође настоје да придобију нове вернике путем социјалних програма или градећи болнице, школе и прихватилишта за сиромашне. Иако црква на такав начин може повећати број чланова, она не ствара праве хришћане који се искрено труде да свој живот ускладе са Исусовим учењима.

Један професор теологије је написао: „У хришћанским круговима пронаћи ћете врло мало библиста или верских вођа који ће порећи да се од нас очекује да стварамо ученике, то јест Исусове следбенике, и да их поучимо да чине све оно што је Исус рекао... На крају крајева, Исусове смернице у вези с тим су потпуно јасне. Само што ми не радимо оно што је он рекао. Немамо ни искрену намеру. И очигледно не знамо како бисмо то учинили.“

Слично томе, према једној анкети спроведеној међу католицима у Сједињеним Државама 95 посто испитаника сложило се да је проповедање добре вести захтев њихове религије. Ипак, већина сматра да ће то најбоље чинити не тако што прича о томе већ тако што ће својим начином живота пружити пример другима. Једна анкетирана жена је рекла: „Јеванђелизирање је нешто више од пуких речи и само речи. Ми треба да будемо добра вест.“ У часопису U.S. Catholic који је спровео ову анкету наводи се да се многи устручавају да говоре о својој вери с другима због „нарушене репутације цркве услед недавних сексуалних скандала и проблематичних црквених учења“.

С друге стране, један методистички бискуп се жали да су чланови његове цркве подељени и збуњени, па стога живе према истим моралним мерилима као и остатак друштва и немају снаге да изврше своју мисију. С горчином у гласу, питао је: „Ко је достојан да преноси јеванђеље о Краљевству и да ли неко то чини?“

Овај бискуп није дао одговор на то питање. Али он постоји. Налази се у следећем чланку.

[Истакнути текст на 6. страни]

Добра вест тиче се и Божјег Краљевства и спасења путем вере у Исуса Христа