Писмо из Мексика

„Да ли нас Јехова воли иако смо Индијанци?“

МЕЛЕСИО, припадник народа Одам, повремено је у потрази за послом силазио са планине у град. Тада би присуствовао хришћанским састанцима и узимао библијску литературу коју је носио својим сународницима. Молио је Сведоке да их неко посети и поучи о Библији.

Веома изолована етничка група Одам живи у високим пределима планинског венца Сијера Мадре у северном делу централног Мексика, а најближа скупштина Јеховиних сведока је од њих удаљена око 240 километара. Неколико нас одлучило је да их посети.

Набавили смо камионет, шаторе и вреће за спавање и понели довољно хране и горива за три дана. Кренули смо из града Дуранга у четири сата ујутро и осам сати возили узбрдо прашњавим планинским путем до самог његовог краја. Одатле се протезала област у којој живи народ Одам. Пред нама је била дубока клисура, а иза ње се издизала још једна планина.

Оставили смо камионет у једном ранчиту, како се обично називају забачена села, и затим три сата пешачили носећи сву нашу опрему до дна клисуре. Ту смо подигли шаторе и сакупили довољно дрва за ватру која ће одбијати дивље животиње. Током ноћи смо се смењивали свака три сата како се ватра не би угасила.

Рано ујутру смо кренули на планину. Било је много стазица, па смо се неколико пута изгубили. Један од нас је помало знао језик мештана, па смо кратко разговарали о Библији са становницима кућица на које смо наилазили успут. На наше изненађење, људи су нам говорили да у Лос Ареналесу, где смо се и упутили, живе неки који се називају Јеховиним сведоцима и одржавају библијске састанке. То нас је изненадило, али и охрабрило.

Са жуљевима на стопалима, стигли смо у Лос Ареналес. У насељу нема ни струје ни школе, а чине га раштркане кућице од ћерпича с картонским крововима. Одсечени од спољашњег света, људи живе у крајњем сиромаштву, а исхрана им се углавном састоји од кукурузних тортиља. Пронашли смо Мелесија, витког младог човека који је био пресрећан што нас види. Позвао нас је у свој скромни дом и рекао да се сваког дана молио Јехови да пошаље своје Сведоке како би поучавали о Библији његову породицу и његов народ. Он није умео да одговори на сва њихова питања.

Припадници народа Одам су шаманисти. Као амајлије носе орлова пера и кости, обожавају природне силе и живе у страху од шамана, који их искоришћавају. Мелесио нам је испричао да је, кад је приликом одлазака у град сазнао да је Јехова прави Бог, уништио све предмете које је користио у обожавању идола. Остали су очекивали да ће га богови казнити смрћу. Пошто се ништа није десило, схватили су да је Јехова моћнији од њихових богова. Зато су почели да долазе код Мелесија када је он помоћу наше литературе проучавао Библију са својом породицом.

„Рекао сам им да прво морају да спале своје амајлије и идоле“, каже Мелесио. Многи су савладали сујеверни страх и почело је да се окупља више од 80 особа. Одушевили смо се када смо то чули и одлучили да истог поподнева одржимо састанак. Послали смо гласнике на коњима да позову оне који су се редовно састајали у Мелесиовом дому. Иако смо им јавили у последњи час и то усред седмице, дошло је 25 особа, што пешке, што на магарцу.

Одговарали смо на њихова библијска питања, док је Мелесио служио као преводилац. Постављали су питања као што су: „Да ли нас Јехова воли иако смо Индијанци?“, „Да ли он слуша молитве на нашем језику?“ и „Када Армагедон дође, да ли ће нас се Јехова сетити иако живимо тако далеко од градова?“ Било нам је драго што смо овим понизним људима могли из Библије показати да Јехова брине о кроткима, ма којим језиком говорили и ма колико далеко живели. Молили су нас да им пошаљемо некога да их још поучава.

После састанка смо оно што смо имали за јело поделили с нашим новим пријатељима. Мрак је већ пао и на тој надморској висини прилично је хладно, па смо били захвални што су нам понудили да преспавамо у једној недовршеној кућици. Сутрадан ујутру су нас пречицом одвели назад до нашег камионета и затим смо кренули на пут до Дуранга, уморни али задовољни.

Заиста је била велика част упознати те искрене људе, који немају библијску литературу на језику који би разумели, али желе да упознају истинитог Бога и служе му! После нас их је посетило још шест Сведока, који су боравили тамо три седмице и проучавали Библију са око 45 особа које искрено желе да служе Јехови. Сви они редовно присуствују састанцима.

И још нешто. У јединој малој продавници у Лос Ареналесу више се не продају цигарете. То је зато што тако много људи проучава Библију и сви су престали да пуше. Поред тога, многи парови су озаконили свој брак.

[Слика на 24. страни]

Мелесио и његова супруга, четири ћерке и ташта

[Слике на 25. страни]

Проучавање Библије и хришћански састанак у Лос Ареналесу

[Извор слике на 25. страни]

Servicio Postal Mexicano, Correos de Mexico