„Изузетан надгледник и добар пријатељ“

ЏОН БАР, члан Водећег тела Јеховиних сведока, завршио је свој живот на земљи у суботу ујутру, 4. децембра 2010. године. Имао је 97 година. За њега се каже да је био „изузетан надгледник и добар пријатељ“.

Брат Бар се родио у Абердину, у Шкотској, и био је најмлађи од троје деце. И отац и мајка су му били помазани хришћани. Брат Бар је радо причао о свом детињству. Био је захвалан за добар пример који су му оставили његови драги родитељи.

У тинејџерским годинама му је било изузетно непријатно да разговара с непознатим особама. Међутим, дао је све од себе да савлада тај проблем и једног недељног поподнева 1927, када је имао 14 година, рекао је свом оцу да је спреман да с њим крене у службу проповедања од врата до врата. Тако је почео да служи Јехови. Брат Бар је све до смрти ревно проповедао добру вест.

Након једне ужасне несреће у којој је његова мајка скоро изгубила живот, млади Џон је почео да озбиљно размишља о сврси живота и 1929. године је предао свој живот Јехови, а првом приликом, 1934. године, то предање је и симболизовао крштењем у води. Године 1939. постао је члан бетелске породице у Лондону. Тако је почео с пуновременом службом у којој је провео 71 годину.

Брат Бар је 29. октобра 1960. године ушао у једну „посебну и драгоцену везу“, како ју је сам назвао, када се венчао са Милдред Вилет, дугогодишњом ревном пионирком и мисионарком. Брат и сестра Бар су били познати као примеран брачни пар. Били су привржени једно другом све док она није завршила свој земаљски живот у октобру 2004. Сваки дан су заједно читали Библију током целог свог брачног живота.

Његово име ће све који су га познавали подсећати на човека чији су савети били стварно промишљени — увек уравнотежени, увек љубазни и засновани на Библији. Био је вредан радник, брижан и увиђаван надгледник и прави пријатељ. Његови коментари, говори и молитве откривали су колико је волео истину и колико је био близак с Јеховом.

Премда ће нам наш драги брат Бар недостајати, радујемо се заједно с њим јер је добио бесмртност, дар који је жељно ишчекивао и о којем је често говорио. То је било оно што је одувек желео (1. Кор. 15:53, 54).a

[Фуснота]