Да ли сте знали?
Шта учимо о апостолу Петру из тога што је боравио код кожара пре него што је послат код Корнелија?
▪ У Делима апостолским је забележено да је Петар „дуже време остао у Јопи код неког Симона, кожара“, који је имао „кућу поред мора“ (Дела апостолска 9:43; 10:6). Јудејци су тај занат сматрали нечистим и понижавајућим. Према Талмуду, посао кожара је био гори од сакупљања стајског ђубрива. Због свог посла, Симон је стално био у додиру са животињским лешевима, што је значило да је практично увек био обредно нечист (Левитска 5:2; 11:39). Из више извора о тој теми може се закључити да је Симон користио морску воду у свом послу, а његова радионица се вероватно налазила на периферији града јер се приликом штављења коже ширио „веома непријатан мирис“.
Упркос томе, очигледно да Петар није имао ништа против тога да борави код Симона. То показује да је он, по узору на Исуса, по свему судећи одбацио уобичајене јудејске предрасуде према људима који су сматрани нечистима (Матеј 9:11; Лука 7:36-50).
Шта значи Исусова изјава: „Сам си то рекао“?
▪ Када је јудејски првосвештеник Кајафа захтевао од Исуса да отворено каже да ли је он Христ, Син Божји, одговорио је: „Сам си то рекао“ (Матеј 26:63, 64). Шта је тиме мислио?
Исус није покушао да избегне одговор на Кајафино питање. Израз „сам си то рекао“ по свему судећи је био уобичајен међу Јудејцима и њиме се потврђивала тачност неке изјаве. На пример, јерусалимски Талмуд, јудејска верска књига из четвртог века наше ере, говори о Јудејцу који је на питање да ли је рабин умро одговорио: „Сам си рекао.“ Те речи су се разумеле као потврда да се то заиста десило.
Исус је уважио право првосвештеника да га закуне да каже истину. Заправо, да је Исус прећутао, то се могло протумачити као да пориче да је Христ. Зато су његове речи: „Сам си то рекао“ биле потврдан одговор на питање првосвештеника. У паралелном извештају из Марковог јеванђеља, када га је Кајафа директно питао да ли је он Месија, Исус је одважно рекао: „Јесам“ (Марко 14:62; видети и Матеја 26:25 и Марка 15:2).
[Слика на 18. страни]
Кожара у Фесу, Мароко