Наука има своје границе

Последњих година је објављено више књига у којима се износе гледишта једне нове групе атеиста. Оне су привукле пажњу јавности и довеле до многих дискусија и дебата. Неуролог Дејвид Иглман је у вези с тим написао: „Неки читаоци [...] стичу утисак да научници мисле да знају све.“ Затим је додао: „Али прави научници су отворени за нове идеје; неочекивана открића су саставни део науке.“

Кроз историју је било много талентованих научника који су у потрази за одговорима на збуњујућа питања о природи дошли до неочекиваних открића. Међутим, неки су притом направили и озбиљне грешке. Узмимо за пример Исака Њутна, који је био један од највећих научника свих времена. Он је показао како гравитација повезује планете, звезде и галаксије. Открио је диференцијални и интегрални рачун, грану математике која има примену у компјутерској технологији и нуклеарној физици, као и у прорачунима за свемирске летове. Међутим, бавио се и алхемијом, псеудонауком која се служи астрологијом и магијом с циљем да се олово и други метали претворе у злато.

Више од 1 500 година пре Њутна, грчки астроном Птолемеј посматрао је небо голим оком. Пратио је кретање небеских тела по ноћном небу и био је вешт картограф. Али веровао је да је Земља центар свемира. Астрофизичар Карл Сеган написао је о њему следеће: „Његова Васељена, у чијем се средишту налазила Земља, остала је на снази хиљаду пет стотина година, показујући да од великих грешака није имуна ни најблиставија интелигенција.“

Нешто слично би се могло рећи и за данашње научнике. Хоће ли они икада успети да одговоре на сва питања о свету који нас окружује? Сасвим је на месту да признамо да је наука напредовала и донела много добра човечанству, али је важно и да задржимо на уму да она има своје границе. Физичар Пол Дејвис је приметио: „Немогуће је пронаћи теорију која ће увек пружати логично и потпуно објашњење за све.“ Ове речи потврђују следећу непобитну чињеницу: Људи не могу у потпуности схватити свет око себе. Стога тврдње да наука може пружити објашњење за све треба узети с резервом.

Библија на следећи начин говори о чудесним појавама у природи: „То су само обриси дела [Божјих], о њему тек слаби шапат чујемо!“ (Јов 26:14). Постоји много тога што човек нити зна нити разуме. Речи које је апостол Павле написао пре скоро 2 000 година и даље имају исту снагу: „О дубино богатства, мудрости и знања Божјег! Како су неистраживи његови судови и недокучиви његови путеви!“ (Римљанима 11:33).