Питања

● Како треба поступити у случају када се скупштини предлаже прихватање резолуције?

Старешинство скупштине мора да одлучује у многим стварима, које се односе на скупштину. Та се одговорна браћа дају код доношења својих одлука водити библијским темељним начелима, те упутствима и препорукама Заједнице. Ипак, има одлука у доношењу којих треба да учествује и цела скупштина, што захтева прихватање резолуције. Ту се може радити о куповини градилишта или зграде, о уређењу или градњи краљевске сале, или о сакупљању прилога за унапређење интереса Царства.

За уобичајене издатке није наравно потребна резолуција, али у случају већих или изванредних задатака потребно је прихватање у облику резолуције.

Како саставити и предложити резолуцију? Старешинство детаљно испитује ствар узимајући у обзир како то најбоље служи интересима скупштине и делу Царства. Ако су старешине јединствени, један од њих, можда члан службеног одбора скупштине, саставља резолуцију, у којој је јасно изражена препорука старешина. На једном од службених састанака разговара се о предложеној резолуцији и о чињеницама с тим у вези. Старешина који обрађује ту ствар даће члановима скупштине прилику да постављају питања, уколико нешто није јасно. Ако се ради о некој већој одлуци, тада се скупштини може дати седам дана времена, да одмери ствар пре доношења коначне одлуке. Жели ли скупштина прихватити резолуцију у предложеном облику, председавајући ће замолити све присутне који су сагласни, да дигну руке, а потом да дигну руке они који се не слажу са резолуцијом. Ако се већина Богу преданих и крштених објавитеља сагласи са предлогом, тада старешине прослеђују даље прихваћену ствар.

Сви Богу предани и крштени објавитељи смеју изгласати ствар, која се предлаже скупштини путем резолуције. Писмене резолуције које бивају прихваћене, потписује надгледник службе, пре него што се одложе у скупштинску архиву. Резолуција о прихватању зајма за краљевску салу, треба садржавати податак о томе колико их је гласало за, а колико против.