Питање

● Под којим околностима се нечије крштење сматра неважећим?

Догађа се понекад да неке особе тврде како у време свог крштења нису одговарале захтевима потребним за предање, па их се из тог разлога не треба сматрати Богу преданим особама. Ако неко заиста верује да је његово крштење било неважеће, па би желео да буде још једном крштен, то је онда његова властита одлука.

Али, често се износи тврдња да је крштење неважеће, када скупштина запрети да ће предузети неке правне кораке. Тада може нека особа тврдити да је тај поступак неоправдан, јер она у ствари није крштени члан скупштине. Под таквим околностима старешине сносе одговорност да одмере све чиниоце и да одлуче како треба гледати у скупштини на дотичну особу.

Ако је нека особа учинила преступ, који би могао довести до одузимања заједнице, а сада први пут тврди да је њено крштење било неважеће, јер није у потпуности разумела значење истог или нешто слично, ми ћемо је сматрати да је оно што је и сама до тог времена тврдила, наиме Богу предани и крштени хришћанин. Скупштина ће с њом поступати одговарајуће томе. Међутим, ако се утврди, да је особа била крштена, а да није одговарала условима потребним за то, наиме да је већ тада био код ње присутан разлог, који наводи сада скупштину на предузимање мера, тада је њено крштење неважеће. У том случају треба с њом поступати као с некрштеним преступником, који је повезан са скупштином (Дела ап. 19:1-5; књига “Проводимо организовано нашу службу“ стр. 149, 150).