Искупити повољно време
1 Проповедање добре вести о већ успостављеном Краљевству најважније је дело које се данас проводи. Тиме понизни људи добијају прилику да се покажу Јеховиним овцама, тако што Исусовој браћи чине добро, док се они који одбијају вест идентификују с јарцима. Реакција на ову вест значи живот или смрт (Мат. 25:46). Јеховини сведоци зато пазе на савет апостола Павла из Ефежана 5:16 тако што искупљују повољно време, јер су дани зли.
2 Али, ми не тежимо само да проведемо што је могуће више времена у служби проповедања, него желимо то време и искупити, тј. постићи резултате, тако да са што више људи водимо библијске разговоре и сејемо семе истине. Нажалост, све мање људи налазимо код куће, зато што су запослени или што њихово слободно време потпуно заузимају задовољства и различите активности.
3 Зато су многи објавитељи у свом настојању да искупе повољно време предузели промене у свом временском плану и своју службу више преместили у вечерње сате. Шта ти можеш да учиниш у овом погледу? Молимо вас да разговарате о овом питању у кругу породице. Искуства потврђују да се између 18 и 20 сати размерно много људи може наћи код куће, а при томе су постигнути добри резултати. Буди зато прилагодљив, измени свој временски план и настој потражити НК-адресе за време вечерњих сати.
4 Даљња могућност да мудро искупимо повољно време састоји се у неформалном давању сведочанства. Овој грани службе припада све веће значење. Према Јеврејима 13:15, требали би Богу увек приносити жртву хвале, дакле не само онда када делујемо званично у служби проповедања од куће до куће. Код тога је важан исправан духовни став. Можда оклеваш да у свом погледу захваташ иницијативу. Ако се устручаваш онда требаш молити за потребну слободу говора, као што су то чинили и апостоли (Д. ап. 4:29). Негативно размишљање може јако спречавати деловање светог духа.
5 Многи од нас упознали су истину неформалним сведочењем, јер смо били у дотицају с колегама на послу, рођацима и пријатељима који су били Јеховини сведоци. Као што је било извештено у Кули стражари од 1. октобра 1984, стр. 17, у једној групи од 238 Јеховиних сведока њих 40 % је упознало истину неформалним сведочењем. Овде се пред нама сигурно отварају велика врата делатности, кроз која би свакако требали ући.
6 У служби на улици требало би посебно полагати пажњу неформалном сведочењу. Искусни објавитељи настоје најпре успоставити визуелни контакт с особама које желе ословити. Онда дају љубазну општу примедбу о актуелним дневним догађајима, или поставе питање за које претпостављају да ће дотакнути подручје интереса дотичне особе, и за које знају да се на њега одговара у часописима које имају код себе. Они су и пажљиви слушаоци и пажљиво посматрају реакцију дотичне особе. Једна сестра која је уважила савет писала је: „Након прилично много борбе са својим слабим телом, сакупила сам сву храброст и једноставно тактично ословљавала људе. Јехова је дао свој благослов. Никада нисам поделила толико часописа на улици колико сада.“
7 Један покрајински надгледник, који такође мудро искупљује време, ословљавао је пролазнике на улици, док је ишао од једне куће до друге или док је чекао на следећег објавитеља с којим се договорио. При томе је спретно употребљавао трактат Зашто можемо веровати Библији. Већина особа реагује повољно. Могао је водити добре разговоре. Док је око 10 и око 11 сати чекао на договореног објавитеља, могао је поделити дванаест часописа.
8 Једна сестра пише: „Будући да у служби од куће до куће многи људи нису код куће, настојим ословљавати људе на улици. Посебан циљ при томе су мајке с децом. Покажем своје занимање за децу и у разговору стављам будућност деце у први план. Тако се може побудити интерес. Не само да могу дати литературу, већ и уговорити успешне накнадне посете.“
9 Имајмо зато сви одговарајући удео у неформалном сведочењу, кад се возимо у аутобусу, кад путујемо на одмор и тако да дамо сведочанство таксистима, особљу у хотелима, ресторанима и на бензинским пумпама. Прилике би се могле указати у чекаоници лекара, а и у болници, односно кад нам дођу заступници. У свакој прилици требали би се показати Јеховиним сведоцима.
10 Задржимо на уму да проводимо најважније дело свих времена, које за понизне људе може значити вечни живот и којим се оправдава Јеховино име. Време је хитно, јер се мења сцена овог света, а људи су пуни страха у ишчекивању онога што треба да дође на настањену Земљу. Да би смо искупили повољно време, требамо настојати предузети измене у свом временском плану, подупирати службу у вечерњим сатима и пре свега у свом животу дати достојно место неформалном сведочењу. Јеховине очи су с великим одобравањем усмерене на оне који су у овом делу, које се никада више неће поновити, ревно запослени и који могу рећи: „Учинио сам како си ми заповедио.“