„Предмет мржње свих нација“
1 У задњим годинама сви ми се радујемо што чујемо узбудљиве извештаје о дивним благословима које Јеховин народ доживљава широм света. Легализација дела у Малавију након 26 година бруталног притиска подстакла нас је на сузе радости. С олакшањем смо одахнули кад смо били сведоци колапса безбожног комунизма у Источној Европи што је довело до ослобођења дословно хиљаде наше браће из његовог тлачитељског јарма. С тескобном бригом смо посматрали док је наша слобода обожавања била оспоравана у Грчкој; били смо одушевљени кад смо добили гласну победу на највишем суду у Европи. Радосни смо кад чујемо извештаје о обимном ширењу подружница Друштва што омогућује производњу огромних количина литературе за тражиоце истине. Једноставно смо морали да се дивимо кад смо чули да је више од 7 400 било крштено на конгресу у Кијеву у Украјини. Да, ти фантастични напреци у делу Краљевства подижу наш дух до нових висина!
2 Премда је наш повод за радовање велики, треба да се чувамо да не постанемо превише одушевљени. Низ повољних извештаја могао би да нас наведе да закључимо да противљење доброј вести попушта и да Јеховин народ добија признање широм света. Такво размишљање може да буде варљиво. Премда смо добили неке задовољавајуће победе и постигли извесну меру успеха у смањивању препрека доброј вести у неким земљама, не смемо заборавити да наш темељни однос према свету остаје непромењен. Као следбеници Исуса, ми ’нисмо део света‘. Као такви, ми ћемо сигурно бити „предмет мржње свих нација“ (Јов. 15:19, NW; Мат. 24:9, NW). Докле год овај систем ствари траје, ништа неће променити темељно правило да ће ’сви који побожно хоће да живе у Исусу Христу бити гоњени‘ (2. Тим. 3:12).
3 Странице историје потврђују истинитост тог упозорења. Премда је Исус, Оснивач хришћанства, пружио чудесно сведочанство пред моћним владарима и њиховим поданицима, он је свакодневно био злостављан и био је у сталној опасности да буде убијен. Иако су његови апостоли многима помогли да постану ученици, учествовали у писању Хришћанских грчких писама, и испољавали чудесне дарове духа, они су на сличан начин били омражени и малтретирани. Упркос свом добром понашању и љубави према ближњем, већина је на све хришћане гледала као на презира вредну ’секту‘ ’против које се свуда говори‘ (Дела 28:22, Ча). Премда Јехова данас да изврши своју вољу на чудесан начин користи светску хришћанску скупштину, њој се непрестано противи и клевета је сваки елеменат овог злог система ствари. Нема разлога очекивати да ће се то противљење смањити.
4 У првом веку, Сатана је прогонио Исусове ученике на различите начине. Противници пуни мржње говорили су директне лажи које су их погрешно представљале (Дела 14:2). Постојале су злобне претње у настојању да се заплаше (Дела 4:17, 18). Бесна мноштва покушавала су да их ућуткају (Дела 19:29-34). Били су затварани без оправданог разлога (Дела 12:4, 5). Прогониоци су често прибегавали физичком насиљу (Дела 14:19). У неким случајевима невини појединци су били намерно убијани (Дела 7:54-60). Апостол Павле је лично поднео практично све те облике злостављања (2. Кор. 11:23-27). Противници су брзо користили сваку прилику да ометају дело проповедања и нанесу патњу тим верним радницима.
5 Данас Сатана користи сличне тактике. Говоре се директне лажи, које нас лажно приказују као неку заведену секту или култ. У неким земљама, власти објављују да наша литература ствара анархију и забрањују је. Наше поштовање према светости крви извргава се јавном изругивању и оспорава се. У 1940-им, бесне масе разјарене питањем о поздрављању заставе нападале су нашу браћу, наносиле им повреде и уништавале њихову имовину. Хиљаде се шаљу у затвор због питања неутралности. У тоталитарним земљама наша браћа су лажно оптужена да су субверзивна, што је доводило до тога да су стотине биле брутално мучене и убијене у затворима и концентрационим логорима. Притисак је био немилосрдан, што јасно показује да смо предмет мржње без оправданог разлога. (Види Proclaimers [Објавитељи], поглавље 29.)
6 Шта доноси будућност? Иако Јеховин народ може с времена на време постићи знатан напредак да олакша притисак у неком делу света, свеопшта ситуација остаје иста. Ђаво наставља да буде гневан након свог понижења 1914. Он зна да је његово време кратко. Његов бес сигурно ће се појачавати док се велика невоља приближава. Он је тотално предан свом рату против устоличеног Краља, Христа Исуса, и одлучан је да се бори до краја. Он и његови демони могу искалити свој бес само на Јеховином народу на земљи, који верно „држи заповести Божје и има сведочанство Исуса Христа“ (Откр. 12:12, 17).
7 Док гледамо у будућност, треба да будемо реалистични у ономе шта да очекујемо. Нема разлога мислити да ће Ђаво попустити или предати се. Мржња према нама коју је усадио у овај свет може да провали у било које време и на било ком месту. У многим земљама наша слобода да проповедамо осигурана је тек након дуге борбе. Та слобода може бити веома крхка, одржавана само од стране неког тренутног саосећајног владара или непопуларног закона. Драматични преокрети могу да се догоде преко ноћи, доносећи хаос и самовољну грубу повреду људских права.
8 Садашњи просперитет и слобода којој се радујемо у неким земљама могли би завршити ненадано, излажући нашу браћу истим злостављањима која су подносили у прошлости. Не смемо дозволити себи да будемо уљуљани у дух апатије или незаинтересованости, мислећи да су наши непријатељи савладани. Мржња овог света можда се не манифестује увек у потпуности, али она остаје интензивна. Све у Божјој речи показује да ће се противљење света појачати уместо да попусти док се крај приближава. Зато треба да будемо будни, показујући се ’опрезнима као змије а безазленима као голубови‘ (Мат. 10:16). Треба да схватимо да ћемо имати „тешку борбу“ до самог краја, а устрајност је кључ за наше преживљавање (Јуда 3, NW; Мат. 24:13).
9 У делу света где живимо, дело проповедања можда напредује без икакве видљиве сметње од стране противника. То би могло да нас учини скептичнима у вези с тим да ли постоји икакав разлог за озбиљну забринутост. Међутим, постоји потреба да будемо опрезни. Околности се могу брзо променити. Без упозорења, противници могу искористити неко спорно питање и употребити га против нас. Отпадници непрестано траже неки разлог за приговор. Љутито свештенство које се осећа угрожено нашим делом може нас јавно оптужити. Наши планови за изградњу Дворане Краљевства у нашој средини могу изазвати расправу која узнемирава целу околину. Распиривачке изјаве могу да се појаве у штампи, бацајући лоше светло на нас. Истакнуте локалне личности могу нас намерно погрешно приказати, проузрокујући да наше комшије буду непријатељски расположене кад их посећујемо. Чак и вољени у нашем домаћинству могу постати немилосрдни и прогонити нас. Зато постоји потреба да будемо будни, схватајући да је непријатељство света веома живо, и може избити на површину било када.
10 Како то треба да утиче на нас? Све то с правом утиче на наше размишљање и изглед за будућност. На који начин? Да ли то треба да нас учини забринутима, плашљивима у вези с тим шта можда морамо поднети? Да ли треба да успоримо у нашем делу проповедања зато што то можда узнемирава неке у нашој средини? Да ли постоји неки вредан разлог да се осећамо узрујано кад смо неправедно оклеветани? Да ли је неизбежно да нас грубо поступање лиши наше радости у служењу Јехови? Постоји ли икаква неизвесност у вези с исходом? Не, никада! Зашто не?
11 Никад не смемо изгубити из вида чињеницу да порука коју проповедамо не потиче од нас, већ од Јехове (Јер. 1:9). Ми смо обавезни да следимо опомену: „Гласите име његово, јављајте по народима дела његова... по свој земљи“ (Иса. 12:4, 5). Он толерише малтретирање свог народа због специфичне намере, наиме, ’да се прогласи име његово по свој земљи‘ (Изл. 9:16). Ми вршимо дело које је наредио Јехова и он је онај ко нам пружа храброст да одважно говоримо (Дела 4:29-31). То је најважније, најкорисније и најхитније дело које може да се обавља у овим завршним данима старог система.
12 То спознање пружа нам храброст да заузмемо чврст став у директном противљењу Сатани и овом свету (1. Петр. 5:8, 9). Спознање да је Јехова с нама чини нас ’срчаним и храбрим‘, растерујући сваки разлог за страх пред нашим прогониоцима (Деут. 31:6; Јевр. 13:6). Иако ћемо увек настојати да будемо тактични, разумни и разборити кад нам прете противници, ми ћемо јасно дати на знање да смо одлучни да ’слушамо Бога као владара пре него људе‘ кад је оспорено наше обожавање (Дела 5:29, NW). Кад постоји разумна могућност да говоримо у нашу одбрану, ми ћемо то учинити (1. Петр. 3:15). Међутим, ми нећемо расипати своје време расправљајући се с окорелим противницима који су заинтересовани само за то да нас озлогласе. Уместо да постанемо љутити или да покушамо вратити мило за драго кад нас клеветају или лажно оптужују, ми их једноставно ’остављамо‘ (Мат. 15:14).
13 Наша устрајност кроз кушње угодна је Јехови (1. Петр. 2:19). Коју цену морамо платити за то признање? Да ли се морамо помирити с тиме да служимо без радости зато што нас мрзе и противе нам се? Далеко од тога! Јехова обећава да ће нашу послушност наградити ’радошћу и миром‘ (Римљ. 15:13). Упркос интензивној патњи, Исус је остао срећан због „радости која му беше одређена“ (Јевр. 12:2). Исти је случај с нама. Зато што је награда за нашу устрајност тако велика, ми смо подстакнути да се ’радујемо и веселимо‘ иако подносимо тешке кушње (Мат. 5:11, 12). Чак и у време невоље, та радост је, сама по себи, узрок за давање хвале и части Јехови у подупирању поруке о Краљевству.
14 Да ли постоји било каква несигурност у вези с коначним исходом, пружајући нам разлог да будемо забринути или неодлучни? Не, исход сукоба између Јеховине организације и Сатаниног света одређен је пре много времена (1. Јов. 2:15-17). Без обзира на интензитет или величину противљења, Јехова ће нам дати победу (Иса. 54:17; Римљ. 8:31, 37). Иако смо у потпуности стављени на испит, ништа нас не може спречити да примимо награду. Ми немамо разлог да се ’узнемирујемо ни за што‘, зато што нам Јехова додељује мир у одговору на наше молитве (Фил. 4:6, 7).
15 Зато увек захваљујемо Јехови сваки пут кад чујемо извештаје о нашој браћи која су избављена из прогонства или им је дата слобода да проповедају у подручјима где су у прошлости били ограничавани. Ми се радујемо кад промењене околности отворе нове могућности да хиљаде искрених људи дођу у контакт с поруком о Краљевству. Ми смо заиста захвални кад Јехова изабере да нам додели победу у сукобима с противницима испуњеним мржњом. Знамо да ће он благословити и унапредити наш рад на било који начин који је потребан да би се уздигла његова кућа правог обожавања и да би ’пожељни‘ појединци из свих нација добили прилику да уђу (Хаг. 2:7, NW; Иса. 2:2-4).
16 У исто време, ми смо у потпуности свесни да је наш непријатељ, Сатана, веома моћан, и он ће нам се снажно противити до самог краја. Његови напади могу бити отворени и очигледни, или могу бити подмукли и варљиви. Прогонство може провалити изненада у местима где смо у прошлости знали само за мир. Зли противници могу бити злобни и неумољиви у настојањима да нас неправедно тлаче. У право време свима таквима постаће јасно да су они „људи који се боре против Бога“ и он ће их уништити (Дела 5:38, 39, Ча; 2. Сол. 1:6-9). У међувремену, без обзира на то шта морамо поднети, ми смо одлучни да останемо постојани у лојалном служењу Јехови и проповедању поруке о Краљевству. Ми смо најсрећнији народ на земаљској кугли, знајући да ћемо ’кад постанемо признати примити круну живота‘ (Јак. 1:12, NW).