Питања

◼ Пошто желимо мудро употребљавати нашу литературу, која бисмо прилагођавања могли учинити у нуђењу литературе приликом уличног сведочења?

У вршењу уличне службе, прикладно је приступати људима с часописима или публикацијама у руци. Наш циљ треба да буде да покушамо да разговарамо с људима. На тај начин можемо одредити да ли је особа с којом смо ступили у контакт заинтересована и да ли ће се сложити да прочита наше часописе. Ако је могуће укратко продискутовати један од чланака у часопису, то би било идеално. Можда је могуће да се објасни како наше дело обављају добровољци и да оно није трговачки бизнис, већ светска активност која се подупире добровољним прилозима. У неким случајевима, објавитељ би морао ићи заједно с особом док с њом разговара о садржају и користима часописа.

Међутим, треба да будемо разборити и увиђавни. Многи од оних које сусрећемо на улицама могу бити у таквој журби да би за нас било тешко да запазимо њихов интерес. У таквим случајевима, могло би бити боље једноставно понудити трактат како бисмо им отворили апетит за више наше литературе кад нас поново сретну и кад буду могли да направе паузу за једну дискусију.

Ако смо доследни у вршењу уличног дела на одређеним локацијама и у одређено време, људи ће се упознати с нама и могу се радовати да продискутују о неким стварима кад буду имали могућности, дајући нам тако довољно времена да одредимо њихов интерес.

Ми желимо мудро употребљавати нашу литературу. Зато треба да настојимо да изаберемо прикладно време да нудимо литературу. Чињење тога омогућиће нам да се припремимо да до краја пратимо интерес и да имамо времена да објаснимо природу нашег дела.