Обиље тога за рад
1 Јеховин народ је запослен народ. Увек постоји ’обиље тога да радимо у делу Господа‘ (1. Кор. 15:58). Ту је припремање за седмичне скупштинске састанке и присуствовање њима. Охрабрени смо да не дозволимо да седмица прође а да нисмо имали неког учешћа у служби на терену. Довољно времена мора се редовно издвајати за лични и породични библијски студиј. Старешине и слуге помоћници имају многе скупштинске задатке. Понекад смо замољени да помогнемо достојнима који су у потреби. И уз све то, ми имамо и друге обавезе у повезаности с нашом породицом, запослењем и школом.
2 С времена на време, неки од нас се могу осећати претовареним свиме што треба да урадимо. Ипак, најзапосленији људи могу бити међу најсрећнијима ако се задржи уравнотежена и исправна перспектива (Проп. 3:12, 13).
3 Апостол Павле је био онај који је имао много да уради. Он је радио више од других апостола. Неуморно је служио као јеванђелизатор, проповедајући јавно и од куће до куће, уједно не занемарујући своје одговорности као пастир стада. Поред свих тих одговорности, он је бринуо и за своје личне потребе радећи светски посао као израђивач шатора (Дела 20:20, 21, 31, 34, 35). Упркос свом попуњеном распореду, Павле је увек био жељан да уради више у Јеховиној служби. (Упореди Римљанима 1:13-15.)
4 Павле је задржао уравнотеженост и радосно срце ослањањем на Јехову за снагу. Он је нашао да је његова служба наградоносна и задовољавајућа (Фил. 4:13). Знао је да Бог не би заборавио његово дело (Јевр. 6:10). Радост помагања другима да упознају Јехову давала му је снагу (1. Сол. 2:19, 20). Увереност у остварење његове на Библији темељене наде натерала га је да остане марљив (Јевр. 6:11).
5 Ми такође треба да размотримо добро које произлази из нашег рада. Наша присутност и учешће на седмичним састанцима служе да изграде и охрабре друге (Јевр. 10:24, 25). Док развијамо интерес и док нам се нови придружују, наши озбиљни напори да достигнемо све с добром вешћу доприносе напретку скупштине (Јов. 15:8). Помагање другима у потреби унапређује присан, породичан дух у скупштини (Јак. 1:27). Осим тога, попут Павла, никад не треба да заборавимо да запосленост корисним делима прија Јехови Богу. Ми сматрамо да је велика предност служити му. За нас не постоји бољи начин живота!
6 Ту је још једна додатна корист у имању обиља тога за рад. Када смо запослени слеђењем здраве духовне рутине, време изгледа као да много брже пролази. Ми радо прихватамо испуњен живот којем се сада радујемо, схватајући да нас пролажење сваког дана доводи ближе новом свету. Такође схватамо мудрост остајања запосленим, пошто имамо мање времена да будемо увучени у узалудне светске тежње (Еф. 5:15, 16).
7 Сигурно, постоји обиље тога да радимо у делу Господа. Али, ми можемо остати срећни ако наставимо да се ослањамо на Јехову Бога и Исуса Христа, који нашу службу чине освежавајућом и вредном (Мат. 11:28-30; 1. Јов. 5:3).