Буди изграђујућ
1 Пошто живимо у „критичним временима с којима се тешко излази на крај“ свима нама је потребно охрабрење (2. Тим. 3:1, NW ). Дубоко свестан ове потребе чак и у његовим данима, Павле се побринуо да користи контакте с браћом као могућности да ’с њима заједно нађе утеху‘. Он је подстицао браћу да се ’старају за... узајамно назидање‘ (Римљ. 1:11, 12; 14:19, Ча). Ови напори су успели да ’утврде душе ученика и препоруче им да устрају у вери‘ (Дела 14:22). Нама је таква врста охрабрења данас крајње потребна.
2 Ми можемо бити изграђујући за друге кроз оно што говоримо. Када их користимо на прикладан начин, наше речи могу бити „као златне токе у сребрном сплету“ (Посл. 25:11). Тиме што учествујемо на састанцима, ми ’подржавамо један другога‘ (Јевр. 10:25). Наш језик се може користити на позитиван начин када делимо искуства, дајемо похвале или разговарамо о духовним стварима. Таква здрава употреба језика „служи уздизању, и саопћује милост онима који је слушају“ (Еф. 4:29).
3 Говори о стварима које су изграђујуће. У Филипљанима 4:8 (NW), Павле је пружио корисне смернице за наш говор. Он је рекао да треба да размишљамо о свему ономе што је истинито, од озбиљног интереса, праведно, честито, љупко, о чему се добро говори, што је крепосно и вредно хвале. Можемо увек бити сигурни да ће оно што кажемо бити истинито и корисно за друге ако се темељи на Божјој Речи (Јов. 17:17). Наше хришћанско предање, оно што учимо на скупштинским састанцима, начин на који потпуно извршавамо нашу службу и друге њима сличне су ствари од озбиљног интереса. Позитивни разговори о мерилима и начелима Божје Речи сигурно ће нам помоћи да постанемо ’мудри за спасење‘ (2. Тим. 3:15). Ми можемо изразити наше цењење за честито понашање које практикују они у Јеховиној чистој организацији. Можемо величати љупка дела доброте наше браће (Јов. 13:34, 35). Ствари о којима се добро говори укључују здраве хришћанске особине вере, радости, мира и дуготрпљивости које видимо код наше браће. Разговор о таквим крепосним и хвале вредним стварима „угађа ближњему на добро, за уздизање“ (Римљ. 15:2).
4 Ми се свакодневно суочавамо са обесхрабрујућим бригама овог света. Како је само освежавајуће ставити такве ствари на страну и учествовати у љубазној сарадњи с нашом браћом! Драгоцено време које смо у могућности да проведемо заједно, благо је које треба неговати. Ако смо увек охрабрујући и изграђујући, други ће истински рећи за нас: „Умирише дух мој“ (1. Кор. 16:18).