Стално хвали Јехову
1 Постоји мало активности толико важних да стално заслужују нашу пажњу. Међу њих убрајамо једење, дисање и спавање. Оне су неопходне ако желимо да се физички одржимо. Апостол Павле је проповедање добре вести сврстао у сличну категорију када је подстицао: „Приносимо свагда [„стално“, Ча] Богу жртву хвале“ (Јевр. 13:15). Дакле, хваљење Јехове такође заслужује нашу непрестану пажњу. То је нешто што треба да покушавамо радити сваки дан, увек хвалити нашег небеског Оца.
2 Кад су други покушали да одврате његову пажњу, Исус је одговорио: „Треба да проповедам јеванђеље о краљевству Божјему“ (Лука 4:43). Током своје троипогодишње службе, све што је радио сваки дан било је на неки начин директно повезано с прослављањем Бога. Знамо да је Павле мислио на тај начин, с обзиром на мисао коју је изразио у 1. Коринћанима 9:16: „Тешко мени ако јеванђеља не проповедам!“ Други верни хришћани били су охрабрени да увек буду спремни да за своју наду дају одговор другима (1. Петр. 3:15). Данас стотине хиљада ревних пионира и милиони скупштинских објавитеља настоје да опонашају такве изврсне примере.
3 Када размишљамо о свесрдној ревности коју је показао Исус Христ, наш Узор, подстакнути смо да тесно следимо његов траг (1. Петр. 2:21). Понекад се можда обесхрабримо кад морамо да се суочимо с проблемима свакодневног живота. Како можемо свакодневно искористити могућности да хвалимо Јехову када имамо пуновремени световни посао? Не можемо оставити ни породичне обавезе које захтевају пуно нашег времена. Већина младих заузета је неопходним свакодневним школовањем. Неки би могли мислити да није могуће јавно хвалити Јехову сваког дана. Повремено, неко можда дозволи да прође читав месец а да не преноси добру вест на неки начин.
4 Јеремија је био човек који није могао да се уздржи. Када је накратко пропустио да говори у Јеховино име, осетио је како у њему гори неподношљива ватра (Јер. 20:9, ДК ). Суочен с оним што је изгледало као поразна недаћа, Јеремија је стално проналазио неки начин да говори Јеховину поруку другима. Можемо ли опонашати његов пример храбрости и истрајати у изналажењу прилика да хвалимо нашег Створитеља сваки дан?
5 Наше говорење о Јехови не треба да буде ограничено на формално, унапред уређено време за сведочење с осталим објавитељима на подручју скупштине. Све што нам је потребно јесте једно уво за слушање. Ми непрекидно сусрећемо људе сваки дан — они долазе у наш дом, радимо с њима на послу, стојимо с њима у реду у продавници или се возимо с њима у аутобусу. Све што је потребно јесте пријатељски поздрав и питање које подстиче на размишљање или примедба која ће заподенути разговор. Многи су пронашли да је ово њихов најпродуктивнији облик сведочења. Када имамо многе прилике да говоримо с другима о доброј вести, било би незамисливо с наше стране да дозволимо да прође цео месец а да не пружимо неко сведочанство о Краљевству.
6 Предност хваљења Јехове неће никада престати. Као што је псалмиста указао, све што дише треба да хвали Јехову, и ми сигурно желимо да будемо укључени (Пс. 150:6). Ако нас наше срце покреће да то чинимо стално, свакодневно ћемо искористити прилике да говоримо о Јехови и његовој Речи.