Да ли си презаузет?
1 Павле је опомињао да ’увек имамо обиље тога да радимо у делу Господовом’ (1. Кор. 15:58, NW). Подстакнути смо да задржимо свакодневну рутину за лично проучавање, редовно учествовање у служби, верно посећивање састанака и марљиву бригу око скупштинских задатака. Поред тога, ми морамо помагати другима којима је потребна наша помоћ. Уз толико тога што треба урадити, повремено се можда осећамо скрханим, мислећи да треба да потражимо начине да смањимо наш радни терет.
2 Постоје ситуације које можда чине и мудрим и разумним да елиминишемо извесне активности или да смањимо њихов ниво. Неки појединци мисле да се од њих очекује да ураде све што други затраже од њих. Недостатак равнотеже у погледу овога може створити притисак и стрес који на крају могу постати разорни.
3 Буди уравнотежен. Кључ да се буде у равнотежи лежи у примењивању Павловог савета да се ’уверимо у важније ствари‘ (Фил. 1:10, NW). То једноставно значи да се концентришемо на ствари које су стварно значајне и да се, ако време и околности дозвољавају, бринемо за неке ствари од мање важности. Породичне обавезе свакако се високо уврштавају међу оне ствари које су битне. Извесне световне одговорности морају се обављати. Међутим, Исус је научавао да наши приоритети треба да се заснивају на начелу да најпре тражимо Краљевство. Ми морамо најпре радити ствари које ће нам дозволити да испунимо своје предање Јехови (Мат. 5:3, NW; 6:33).
4 Имајући ово на уму, побринућемо се да из свог заузетог распореда избацимо било које личне тежње које нису неопходне, прекомерне рекреативне активности и небитна обавезивања према другима. У планирању своје активности за сваку недељу, оставићемо по страни време за довољно личног проучавања, разумно учешће у служби, присуствовање састанцима и било које друге ствари које су блиско повезане с нашим обожавањем. Преостало време може се поделити између осталих тежњи, зависно од тога колико оне доприносе постизању нашег првенственог циља да будемо уравнотежени хришћани који најпре држе Краљевство.
5 Чак и тада, можда још увек осећамо да је терет депримантан. Ако је тако, потребно је да се одазовемо на Исусов позив: „Дођите к мени ви сви који се трудите и који сте оптерећени, и ја ћу вам одмор дати“ (Мат. 11:28). Такође, уздај се у Јехову, „који свакодневно носи терет за нас“ (Пс. 55:23; 68:19, NW; Иса. 40:29). Можемо бити уверени да ће на наше молитве бити одговорено, што ће нам омогућити да истрајемо у активном животу теократске активности.
6 Док засигуравамо да смо запослени у тежњи за вредним интересима Краљевства, можемо се радовати сазнању да наш рад није узалудан у вези с Господом (1. Кор. 15:58).