Буди пример у говору и у понашању
1 Апостол Павле је подстакао Тимотеја да постане пример у говору и у понашању (1. Тим. 4:12). И ми треба да испољавамо примеран говор и примерно понашање, посебно кад смо ангажовани у служби, јер то може одредити хоћемо ли или нећемо допрети до срца оних које сусрећемо.
2 Треба да испољавамо све аспекте добрих манира, у шта спадају учтивост, обзирност, љубазност, уљудност и тактичност. Одражавајући те особине, ми показујемо да смо свесни тога како наши поступци утичу на осећања других. Добри манири у служби могу да се упореде са зачинима, који се користе да појачају укус хране. Без њих, здрава храна може деловати бљутаво и непривлачно. Пропуст да се у нашем опхођењу с другима испољавају добри манири може имати слично дејство (Кол. 4:6).
3 Буди пример у говору. Пријатељски осмех и срдачан поздрав су битни елементи нашег презентовања добре вести. Кад наш увод зачинимо срдачношћу и искреношћу, ми станару дајемо до знања да смо истински заинтересовани за њега. Кад он говори, пажљиво слушај и покажи долично поштовање према његовом мишљењу. Кад ти говориш, чини то с тактом и љубазаношћу. (Упореди с Делима апостолским 6:8, NW.)
4 Повремено срећемо неку особу која можда није пријатељски расположена, чак је ратоборна. Како треба да реагујемо? Петар нас је подстакао да говоримо на начин који испољава ’благу нарав и дубоко поштовање‘ (1. Петр. 3:15, NW; Римљ. 12:17, 18). Исус је рекао да ако станар грубо одбацује поруку о Краљевству, ми једноставно треба да ’отресемо прашину са својих ногу‘ (Мат. 10:14). Наше испољавање примерних манира у таквим околностима може на крају омекшати срце тог противника.
5 Буди пример у понашању. Проповедање добре вести на прометним улицама и на јавним местима захтева да будемо обзирни, да никада не будемо гласни или упорни, и да не ометамо кретање пролазника̂. Кад смо у домовима заинтересованих особа, треба да задржимо исправно држање и понашање као љубазни гости, показујући цењење за њихову гостољубивост. Било која деца која нас прате морају показивати поштовање према станару и његовој имовини и треба да буду учтива и пажљива кад ми разговарамо. Ако су деца немирна, то ће оставити неповољан утисак (Посл. 29:15).
6 Наш лични изглед треба да другима јасно стави до знања да смо слуге Божје речи. У нашем облачењу и дотеривању, не треба да будемо ни неуредни ни аљкави нити неукусни ни екстравагантни. Наш изглед увек треба да буде достојан добре вести. (Упореди с Филипљанима 1:27.) Поклањајући помну пажњу нашем изгледу и нашој опреми, ми нећемо другима пружити повод за спотицање или за проналажење мане нашој служби (2. Кор. 6:3, 4). Наш примеран говор и понашање додају један привлачан квалитет поруци о Краљевству, доносећи част Јехови (1. Петр. 2:12).