Рубрика питања

◼ Које су мере предострожности потребне када смо, у вези с нашом службом, у друштву с неким супротног пола?

Имамо разлога очекивати да наша браћа и сестре намеравају да се придржавају највишег моралног мерила у свом личном понашању. Ипак, живимо у нечистом и попустљивом свету који има мало моралних ограничења. Премда можемо имати најбоље намере, морамо се непрестано чувати да не наносимо срамоту нити да будемо умешани у нешто неисправно. У то спада и бити обазрив док се учествује у служби.

У служби на терену често срећемо људе супротног пола који показују оно што изгледа као искрено занимање за истину. Ако смо сами када вршимо посету и никог другог нема код куће, обично би најбоље било дати сведочанство на вратима уместо да уђемо унутра. Уколико постоји интерес, могу се извршити припреме да се поново наврати кад још један објавитељ буде с нама или када и други из домаћинства буду присутни. Уколико то није могуће, било би мудро предати посету објавитељу који је истог пола као и станар. То се такође примењује и на вођење библијских студија с неким супротног пола (Мат. 10:16).

Треба да будемо пажљиви када бирамо с ким да радимо у служби. Иако објавитељи супротног пола могу повремено радити заједно, најбоље је да то учине кад се налазе заједно с неком групом. Обично, чак и док смо у служби, није мудро да проводимо време сами с неким супротног пола ко није наш брачни друг. Дакле, брат који води групу за службу треба да користи добро расуђивање када одређује објавитеље, укључујући и тинејџере, који ће радити заједно.

Тиме што увек користимо добро расуђивање, избећи ћемо да „дајемо било какав узрок за спотицање“, било себи, било другима (2. Кор. 6:3, NW).