Опонашај Јеховину непристраност
1 Јехова је заинтересован за људе. Он непристрано прихвата свакога ко поступа по његовој вољи (Дела 10:34, 35). Када је Исус проповедао људима, он је на сличан начин био непристран (Лука 20:21). Треба да опонашамо њихов пример, као што је то чинио Павле који је написао: „Јер над свима је исти Господ, који је богат за све који га призивају“ (Римљ. 10:12).
2 Објављивање добре вести о Божјем Краљевству свим особама које срећемо доноси славу Богу. Морамо и даље с другима делити ову дивну поруку, без обзира на њихову расу, друштвени статус, образовање или финансијско стање (Римљ. 10:11-13). То значи проповедати онима који ће слушати — мушкарцима, женама, младима и старима. Треба да дођемо на сва врата како бисмо сваком станару пружили прилику да чује истину.
3 Буди заинтересован за свакога. Циљ нам је да са свима ступимо у контакт. Имајући то у виду, неки објавитељи су успешни у сведочењу људима у лекарским ординацијама, болницама, старачким домовима, социјалним установама и у рехабилитационим центрима. Осим тога, објавитељи сведоче и управницима погребних завода, директорима школа, школским саветницима, и судијама. Приликом приступања службеницима, прикладно је изразити цењење за корисне услуге које чине друштву. Буди пун поштовања и изабери одговарајуће чланке који имају специфичну тему која се бави њиховим послом и проблематиком везаном за тај посао.
4 Једном приликом, једна сестра је успела да разговара са судијом у његовој канцеларији. Након живог разговора, он је својевољно изјавио: „Да ли знате шта ми се свиђа код Јеховиних сведока? Они имају добро утемељена начела од којих не одступају.“ Овој утицајној особи дато је добро сведочанство.
5 Ми не можемо читати срца људи. Међутим, разговарајући са свима које срећемо, показујемо нашу веру у Божју способност вођења нашег дела. Осим тога, то људима даје предност да чују и одазову се на поруку наде (1. Тим. 2:3, 4). Мудро користимо своје време и настојмо да опонашамо Јеховину непристраност тако што с добром вешћу долазимо до свих људи (Римљ. 2:11; Еф. 5:1, 2).