Љубав нас покреће на проповедање
1 Као Јеховини сведоци, најпознатији смо по томе што смо ревни проповедници поруке о Краљевству (Мат. 24:14). Широм света је активно више од шест милиона Сведока; том броју додају се нови када нам се придруже у проповедању. Ови бројеви су састављени на темељу учешћа у овом делу.
2 Шта нас покреће да добровољно прихватимо тако изазован задатак? Ми нисмо присиљавани, потакнути материјалним добитком или посебном чашћу. У почетку су многи од нас били плашљиви зато што смо се осећали неквалификованима, а и одзив људи је често био неповољан (Мат. 24:9). Већина оних који нас посматрају не могу да разумеју шта нас то покреће. Мора да постоји неки јак разлог због којег истрајавамо.
3 Моћ љубави. Исус је идентификовао највећу од свих заповести када је рекао да ’морамо волети Јехову свим својим срцем и свом својом душом, умом и снагом‘ (Мар. 12:30). Наша љубав према Јехови има корене у дубоком цењењу за то ко је он и шта је он — он је Суверени Владар, Створитељ свих ствари, који је ’достојан да прими славу, част и моћ‘ (Откр. 4:11). Његове чудесне особине су неупоредиве (Изл. 34:6, 7).
4 То што познајемо и волимо Јехову покреће нас да пустимо да наше светло светли пред људима (Мат. 5:16). Наше светло светли када га јавно хвалимо, говоримо о његовим чудесним делима и ширимо поруку о његовом Краљевству. Баш као и анђео који је посред неба, и ми имамо ’вечну добру вест да је објавимо као радосну поруку... свакој нацији и сваком племену и језику и народу‘ (Откр. 14:6). Наша љубав је сила која стоји иза светског дела проповедања.
5 Свет гледа на наше проповедање као на „лудост“ коју би требало игнорисати (1. Кор. 1:18). Чине се велики напори да се наше дело угуши. Наша лојална љубав ојачала нас је да објавимо, као што су то и апостоли урадили: „Ми не можемо да не говоримо о ономе што смо видели и чули... Бога као владара морамо слушати пре него људе“ (Дела 4:20; 5:29). Дело проповедања се и даље шири по свим деловима Земље упркос противљењу.
6 Наша љубав према Јехови јесте попут разгореле ватре која нас тера да нашироко објављујемо његове врлине (Јер. 20:9; 1. Петр. 2:9). Ми ћемо и даље ’спомињати величину имена његова... јер чини велика дела‘! (Иса. 12:4, 5).