Поверена нам је добра вест
1 Каква је то само предност за нас што нам је поверена Божја добра вест! (1. Сол. 2:4). Иако је неки одбијају, ова снажна порука попут пријатног мириса привлачи особе искреног срца (2. Кор. 2:14-16). Добра вест представља спасење за оне који је прихватају и поступају по њој (Римљ. 1:16). Како треба да се опходимо према тој доброј вести која нам је поверена?
2 Исус и апостоли. Исус је објављивање добре вести ставио на прво место (Лука 4:18, 43). Чак и када је био уморан и гладан, његова љубав према људима и цењење те поруке подстицали су га да је преноси другима (Мар. 6:30-34). Речју и делом је урезао у мисли својих ученика колико је важно дело проповедања о Краљевству (Мат. 28:18-20; Мар. 13:10).
3 Опонашајући Исуса, апостоли су ревно објављивали поруку о Краљевству. Чак и када су их истукли и наредили им да више не проповедају, „нису престајали да поучавају и објављују добру вест“ (Дела 5:40-42). Апостол Павле је неуморно обављао ово дело (1. Кор. 15:9, 10; Кол. 1:29). Он је предност да проповеда добру вест упоредио с дугом који има према својим ближњима, и да би га одужио, био је спреман да се одрекне личних удобности (Дела 20:24; Римљ. 1:14-16).
4 Наша предност данас. Цењење за свето опуномоћење које смо добили покренуће нас да тражимо начине да повећамо своје учешће у делу проповедања (Римљ. 15:16). Едвард, који је био везан за инвалидска колица, имао је обичај да седне испред улаза у хотел и разговара с гостима о својој вери. Међутим, пошто је увек имао жељу да уради више, користио је посебну кабину која је постављена на камионет, и на тај начин је годинама пионирио, путујући тако хиљадама километара. Попут Едварда, многи су данас прилагодили своје околности како би у већој мери учествовали у ширењу добре вести.
5 Док опонашамо Исуса и апостоле, увек ставимо на прво место у свом животу дело проповедања. Када тако радимо, показујемо своју љубав према људима, као и цењење за добру вест која нам је поверена.