Одлазак у пензију — врата до повећане активности?
1 Многи људи који напорно раде једва чекају да се у пензији растерете од тешког рада и притисака које доживљавају на световном послу. Ипак, пензија веома често доведе до равнодушности, досаде и убрзаног старења. Због недостатка смисаоних активности, особа може постати преокупирана бригама о себи. Једне бразилске новине су известиле да су се пензионисани државни службеници жалили на различите проблеме, од ’незадовољства, раздражљивости, несигурности и губитка идентитета до депресије и осећаја да им се свет руши‘.
2 С друге стране, многи хришћани на ово ново поглавље у свом животу гледају као на врата за повећану хришћанску активност. Један брат који је постао пионир две седмице након што је напунио 65 година каже: „У мом животу још није било периода који је био тако богато испуњен благословима као протеклих десет година пионирења.“ Један брачни пар је написао: „За нас су праве златне године наступиле када смо започели с пионирењем.“ Да, одлазак у пензију многима нуди одличну прилику да прошире своју службу и пожању богате Јеховине благослове.
3 Остати запослен и делотворан. Многи који су сада у пензији живели су без удобности које су данас уобичајене и од малих ногу су научили да напорно раде. Иако више немају младалачку снагу, још увек су веома делотворни радници. На подручју једне подружнице, 22 посто пионира — око 20 000 браће и сестара — има преко 60 година. Ови старији објавитељи дају велик допринос делу проповедања. Њихово искуство и особине које су у складу с Божјом вољом обогаћују скупштине у којима служе (Јак. 3:17, 18).
4 Када особа остане запослена у хришћанској служби, то доприноси њеном бољем здрављу и побољшава њен квалитет живота. Једна 84-годишња сестра која је постала пионир када је отишла у пензију рекла је: „То што имам много библијских студија са заинтересованим особама помаже ми да останем ментално активна. Немам кола тако да много ходам. То ми чува здравље.“ Један старији брачни пар пионира прокоментарисао је следеће: „Служба нас одржава и ментално и физички здравима. Увек смо заједно. Много се смејемо и радујемо животу.“
5 Служити где постоји потреба. Неки пензионисани хришћани који финансијски то себи могу приуштити, преселили су се тамо где постоји већа потреба за проповедницима Краљевства. Други су проширили своју службу тако што служе на страном говорном подручју. Попут апостола Павла, ови ревни објавитељи ’чине све због добре вести, да би је делили с другима‘ (1. Кор. 9:23).
6 Један брачни пар је почео с пионирењем након што је одгојио своја два сина. Након неколико година пионирења, почели су да уче кинески језик. Недавно су, са скоро 80 година, имали радост да виде како је група на кинеском језику с којом сарађују постала скупштина. Овакви брачни парови су заиста велик благослов!
7 Нема пензионисања у служби. Док већина људи на крају оде у пензију са световног посла, за хришћане нема пензионисања у Божјој служби. Сви морају верно истрајати „до краја“ (Мат. 24:13, 14). Наравно, како године одмичу, неки више нису у могућности да у Јеховиној служби учине онолико колико су некада могли. Али колико је охрабрујуће видети их како целим срцем чине оно што могу! Божја Реч их уверава да Јехова неће заборавити њихов труд и љубав коју показују за његово име (Лука 21:1-4; Јевр. 6:10).
8 Уколико ускоро одлазиш у пензију, зашто не би у молитви размотрио како да у пуној мери искористиш нове околности? Уз Божју помоћ, можеш открити да ти одлазак у пензију отвара врата за повећану активност која доноси хвалу Јехови и многе благослове (Пс. 148:12, 13).