Да ли се рашљарење темељи на науци?
ИЗГЛЕДА да не постоји научни темељ за неке од тврдњи рашљара. У неким случајевима се рашљасти штап (рашље) готово необуздано тресу, а у другима је трзање толико јако да се чак сломе саме рашље. Неки рашљари тврде да они могу пронаћи воду само помоћу земљописне карте неког подручја. Такве гласине побуђују сумње да су у то умешане неке демонске силе. Часопис Кула стражара од 15. новембра 1962. објавио је један занимљив чланак на тему о злим духовима и њиховим делатностима. У њему се заузео став да су демонске силе вероватно умешане у те делатности.
Између осталог, у чланку је писало: „Иако се научна истраживања до данас не слажу да је тражење воде помоћу рашљасте гранчице темељено на деловању природних закона, то не значи да су таква истраживања потпуно или коначно тачна. Можда су у то ипак умешани одређени основни природни закони.“
Седамнаест година касније појавио се у познатом часопису Нови научник (8. фебруара 1979.) занимљив чланак. Под насловом „Рашљарење придобија ново поверење“, могло се прочитати: „Извештаји из Совјетског Савеза о успешним научним огледима с древном уметношћу рашљарења на воду и минерале бацили су ново светло на могућу практичну примену те технике.“ Совјетски геолози који су били на томе ангажовани „истакли су предности једне конкретне методе која је недавно усавршена у Совјетском савезу, а позната је као ’БПМ’“. Чланак у Новом научнику закључује: „Другим речима, ’БПМ’(био—физикел метод) је једноставно пристојно ново име за тражење подземне воде и минерала или рашљарење!“
Нападнути од цркве
„Прво поуздано сведочанство о рашљарењу“, у складу с Америчком енциклопедијом, „долази из средњовековне Немачке; Георгиус Агрикола је 1556. објавио усвојој књизи О рударству опис рашљарења теутонских рудара при проналажењу минерала и руда. Мартин Лутер и други свештеници су сматрали да је рашљарење вероватно у сродству са сотонизмом. Упркос забранама цркве рашљарство се из Немачке проширило у остале земље Европе.“ Америчка енциклопедија затим описује тај поступак:
„Уврежено средство и још увек најпопуларнија справа је рашљасти штап уоблику слова Y. У свакој руци се држало по један крак штапа. Дланови руку су се окретали према горе. Крај штапа је био усмерен према напред и одржаван у водоравном или у незнатно подигнутом положају. Када се крај штапа савио према доле, то је значило да је откривено присуство жељене твари. У прошлости су давали предност штаповима од лесковог дрвета. Сада се употребљавају различите врсте дрвета, али и штапови од китових костију, најлона и метала.“
Утврдивши да је рашљарење било „контраверзно од самог почетка и често нападано од цркве као ђавољи посао“, Нови научник оспорава тврдње да само одређене особе могу имати такву способност. На темељу проучавања код обичних људи, „чини се да је способност придобијања таквих реакција далеко распрострањенија него што се претходно сматрало . . . Употребљавајући та средства, која се као традиционалне лескове рашље напросто понашају као крајње добри механички појачивачи лаганих дрхтаја руку, стотине је људи схватило да могу осетити подражаје код рашљарења.“ Дакле, нису рашље оно што проналази воду или руде. Оне једино појачавају и чине видљивим лагано, незапажено дрхтање руку. Потврђујући то, у Америчкој енциклопедији је писало: „Неки рашљари тврде да су способни да само рукама открију оно што траже.“
Чланак из Новог научника је известио о истраживањима која су провела два сумњичава научника у лабораторији за истраживање воде на универзитету Утах. Они нису проучавали афирмисане рашљаре, него „су тестирали способности 150 почетника рашљара, од којих је већина била особље или студенти на Универзитету Утах . . . Истраживачи из Утаха су дошли до значајних открића да више од 99 посто људи које су тестирали показује реакције рашљарства.“
Једна могућа научна основа
Неки биолошки састави имају „изванредну осетљивост на мале промене у околним магнетским и електромагнетским пољима“, према научницима с Универзитета Илиноис и Московског државног универзитета. Огледи су показали да голубови поштоноше осећају земљино магнетско поље и користе га као свој водич. Пчеле медарице га такође осећају, а и недавна истраживања показују да су изгледа и неки пужеви осетљиви на њега. Могу ли људске руке реаговати на промене магнетског поља? Ако могу, колико то може имати везе с присутношћу воде? Чланак у Новом научнику објашњава:
„Како може таква теорија да разјасни феномен откривања воде и минерала, или како га називају совјетски геолози БПМ? Минералне жице и подземне текуће воде се доводе у везу с геолошким дисконтинуитетима као што су прекиди и помицања слојева, распуклине и раседне зоне, велика кршка подручја, стара пресушена речна корита, порозни кречњак, продори лаве у вулканским стенама и тако даље. Ти дисконтинуитети проузрокују мале геофизичке пертурбације (поремећаје) у јачини магнетског поља, што би на пример, могло бити одговорно за рашљарске реакције. То је било уверење совјетских геолога који су се користили БПМ—ом више од десет година, те чији рад заслужује да га се боље упозна на Западу.“
Према тој теорији, сматра се да варирања у снази магнетског поља, проузрокована одређеним геолошким формацијама проузрокују рашљарске реакције, а не присуство или одсутност воде или метала. Те формације (облици), ипак, погодују таложењу металних жица или акумулацији воде. Дати су многи примери успешног примењивања рашљарства у Совјетском Савезу при откривању (лоцирању) и рудних места и текуће воде.
У огледима с Универзитета Утах, које смо пре споменули, свакоме од 150—орице почетника рашљара било је дато по 30 комада дрвета те су ходали одређеном трасом. Требали су да испусте дрво чим би осетили да рашље реагују. Сваки је сам пролазио трасом, а пре него што је следећи пошао било је уклоњено дрво, након што је била забележена њихова позиција. У знатном броју случајева, дрвета су била испуштена на истим местима. Чланак у Новом научнику наставља:
„Ови резултати сугеришу да би било вредно испитати могућност повезивања рашљарских реакција с малим варирањем магнетског поља дуж трасе за тестирање, која је измерена испаравањем цезиума у магнетометрима. Пронађене су неке корелације: рашљари придобијају учесталије реакције дуж трасе за тестирање на деловима пута где се збивају веће промене градијента (магнетског поља). Чедвик и Џенсен су закључили да могућа веза између рашљара и промена магнетског поља у вези с подземним текућим водама може да створи основу за будућа научна истраживања.“
Закључак
Часопис Нови научник закључује: „Ако су рашљарске реакције толико уобичајене, и ако се тврдње Совјета о делотворности БПМ као технике која обећава узму у пуној вредности, тада се чини да је веома разумно да се рашљарење на воду и минерале учинити циљем озбиљних научних настојања . . . ако се показало да се до решења проблема столетно старе мистерије, која се често повезивала с видовњаштвом и окултизмом, може доћи темељним анализама, тада ће то бити правовремена демонстрација корисности научних метода.“
Чак и ако се доказало да постоји повезаност између промена електромагнетског поља и присутности воде то још увек не објашњава екстремно реаговање неких који тврде да се штап или прут тресу толико дивље да се понекад сломе због жестине реакције. Такође не постоје никаква објашњења за тврдње да неки могу прелазити рашљама само карту подручја, те на тај начин пронађу воду. У таквим би случајевима демони још увек могли бити на делу. Зли духови понекад захватају у нормалне реакције те их изопачују изван сваке мере, или узимају истину, али је тада доведу до такве крајности да постане погубна обмана.