Колико је сигуран твој новац?

У ВЕЋИНИ земаља новац је препознатљив по одређеним речима, сликама и бројевима. Појављује се и у облику кованица, које због посебног начина означавања представљају вредност. Вредно је споменути папирнати новац, јер се променом слике, броја или неких речи, мења и његова вредност. Новац има трајно деловање на живот свих. Многи људи тешко и пуно раде да би га зарадили. Неки се упуштају у игре на срећу, други убијају због њега. Многи бракови постоје или се разводе због новца. А често су његове последице психички и физички здравствени проблеми.

Ипак, већина људи чим прими новац, брзо остаје без њега. Тако је на пример једна просечна америчка породица у једној од протеклих година уштедела само 3 посто од своје зараде. Многи нису уштедели ништа, други су се опет много задужили. Један од разлога за то је инфлација.

Инфлација као „лопов“

Инфлација краде грађанима новац из џепова, као неки лопов. Просечни грађанин не може да учини ништа да би је спречио. Ако поприми екстремне облике, инфлација може да сруши владавине и проузрокује знатну ускомешаност мећу народима. Инфлација достиже данас у многим земљама епидемијске пропорције и врло је заразна. Али, изгледа да нико не познаје лек против те финансијске „болести“.

Због тога су милиони људи широм света стално забринути како да зараде новац, који им тако брзо процури кроз прсте. Резултат је да у веома много случајева они губе тло под ногама. Табела на овој страни коју смо узели из У. С. Њус Ворлд Репорт показује шта је у годинама 1975. до 1980. инфлација учинила са ценама. Међутим, та листа није потпуна, У многим другим земљама, на пример у земљама Латинске Америке и Африке, стопа инфлације износила је преко 100 посто само у једној години.

Признајемо, многи радници добијају током године повећање плате. Али, сви не добијају довољно да би могли држати корак с инфлацијом. На пример, ако ти плата порасте за 7,5 посто, а стопа инфлације износи 13 посто, шта се тада догађа, Претпоставимо да годишње зарадиш 96 000 дин. што после повећања плате износи 103 200 дин. Ако узмемо у обзир стопу инфлације, твоја куповна моћ износи сада само 89 784 дин. Дакле, то је губитак од 13 416 дин., који је прогутао не само повећање плате од 7 200 дин., него ће значити допунски губитак куповне моћи од 6 196 дин. Осим тога, због повећања плате можеш доћи у већу групу за опорезовање, чиме губитак постаје још већи.

Многи људи нагињу да чим им порасте плата, потроше више новца. Али, у горе описаној ситуацији не би било добро избавити нови аутомобил, кренути на скупо путовање за време годишњег одмора, или преселити се у скупљи стан. Напротив, радник коме повећање плате износи 7 200 дин., треба да учини све, да би смањио своје издатке. Иначе ће сигурно упасти у тешке финансијске невоље.

Такође је очигледно да новцу који је у банци, са мањом каматом, инфлација „прогута“ куповну моћ. Али, шта ако у банци имаш 60 000 дин. са добитком од 6 посто камате, док је стопа инфлације у тој години такође 6 посто? Да ли си још увек без губитка? Не, а разлог је следећи: 6 посто камата износи годишње 3 600 дин., а стопа инфлације од 6% на износ од 63 600 дин., износи 3 816 дин. Одузмеш ли то од 63 600 дин. преостала куповна моћ износи само 59 784 дин. У многим се земљама плаћа порез и на камате, што још више смањује куповну моћ.

Тако можемо лако схватити да инфлација пљачка вредност новца. Али, сигурност новца угрожена је из још једног разлога.

Колико су сигурне банке?

Многи дају свој новац у банке, а банке га опет позајмљују појединцима или предузећима. Оно што преостаје чува се као готов новац или се улаже у зграде, уређаје или вредносне папире (обично државни папири). Готов новац је нормално само мали постотак целог иметка.

Шта би се догодило ако би велики број штедиша пошао у банку да подигне свој новац у готовом? Ако би се радило о већој суми, банкарски систем не би био способан да испуни своје обавезе плаћања; то не могу чак ни државна осигуравајућа друштва.

И без обзира на такву могућу катастрофу, већина од нас полази од тога да у свако време може да подигне свој уложени новац. Али, многе банке могу законски 30 дана да не исплате штедни улог. Један параграф у вези с тим гласи: „Банке могу да дозволе да новац буде повучен са штедних конта на неко време без објаве, али не сме са задржавањем да прекорачи 30 дана на неке или сва конта.“ Тако у тешким временима ваш новац може да постане за 30 дана неупотребљив. Али, тренутно су банке у опште исто тако сигурне, као и сва друга места за чување новца.

Терет пореза

Протеклих година је већина владавина повећала издатке за наоружање, привреду и социјалне потребе. То се углавном финансира повећањем пореза и доприноса, што је чињенично стање на које ти не можеш да утичеш.

То се односи и на социјално осигурање. Милиони грађана ослањају се на пензије које им даје држава. У време док су били у радном односу, њихова су се примања умањивала за трошкове социјалног осигурања, а сада примају за то пензију. Али, у многим земљама, социјална осигурања упадају у тешкоће. Држава стално повећава доприносе запослених, да би могла покрити издатке за стално растући број пензионера.

Ако се тај правац задржи, постоји опасност банкротства. И да би помогле у решавању тог проблема, власти смањују годишње додатке пензијама, за покриће различитих животних трошкова. Осим тога, у неким се земљама предлаже да се година права стицања пензије премести са 65 на 68 година.

Уколико би наступила привредна криза, па због тога изостале месечне пензије, милиони људи би остало без прихода, или са веома малим приходима. Тада би сигурно изгубили поверење у своје владавине, што би могло имати веома непријатне последице, не само за њих, него и за земљу.

Криминал повећава несигурност

У већини земаља у свету криминал поприма данас епидемијске размере. Провалници упадају у станове, пљачкају трговине, понекад чак усред бела дана. На улицама, у трговачким центрима, да, готово свуда врше се препади на пролазнике. Зашто?

Крадљивци траже твоје драгоцености, пре свега твој новац. Новац може да се без проблема користи, он не носи твоје име, тешко га је или чак немогуће следити. Они краду из различитих побуда, али углавном го раде зато да би испунили своје личне жеље и потребе, за што им је потребно пуно новаца.

И док расту привредне тешкоће, док пада вредност новцу услед инфлације а повећава се број незапослених, то ће појединцима бити све теже да зараде за животне потребе. Многи се све више задужују, а неке оптерећују високи издаци за дрогу, алкохол или игре на срећу. Имају нешто заједничко; растућу потребу за новцем. Неки су спремни на прековремени рад, ипак све је мање таквих; дакле преостаје да краду. То не раде само окорели криминалци, или незапослени; данас морају многа предузећа да утврде да већину крађа почињавају њихови сарадници, од којих су многи чак на одговорним положајима.

Без сигурности

Све то значи да твој новац није данас више тако сигуран. Али, нас то не изненађује, јер је Библија прорекла да ће у „последњим данима“ садашњег састава ствари „наступити критична времена с којима ће се тешко излазити на крај“ (2. Тим. 3:1, НС). Дакле, не рачунај с променом тог правца. Потпуно је невероватно да би твој новац у будућности био сигурнији. Напротив, што се више приближава крај овог састава, то ће привредна несигурност вероватно бити све већа.

И будући да је тако, ти мораш реалније да размишљаш о свом животном стилу и својим издацима. Немој да живиш изнад својих могућности. Одрекни се онога што не можеш да купиш, уместо да се оптерећујеш дуговима и у вези с тиме насталим проблемима. И ако већ мораш дигнути кредит, онда га мудро употреби. Покажи својој деци — како вођством, тако и добрим примером—праву вредност новца, укажи им на потребу да га штедљиво користе.

Избегавај опасност да радиш све више или да узмеш чак два радна места, само да би могао да задржиш виши животни стандард. Додуше, тако би ти могло помоћи у борби против инфлације „лопова“, али одузело би ти драгоцено време, потребно за удовољавање твојој одговорности коју имаш према свом Створитељу и својој породици. Само Бог може решити привредне проблеме у које је упало човечанство, а он ће то и учинити у свом новом уређењу. Још мало и садашња непостојаност живота заувек ће припадати прошлости, када Божја „нова земља“ постане стварност (2. Петр. 3:13; Отк. 21:1).

[Табела на 14. страни ]

ПОРАСТ ЦЕНА ОД 1975. — 1980.

Швајцарска ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 12,2%

Немачка (СР) ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 22,3%

Аустрија ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 29,4%

Холандија ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 33,8%

Белгија ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 36,0%

Јапан ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 37,2%

Норвешка ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 49,7%

Канада ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 52,0%

УСА ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 53,1%

Данска ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 64,0%

Француска ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 64,1%

Шведска ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 65,0%

Аустралија ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 65,4%

Финска ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 66,0%

Ирска ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 93,3%

Велика Британија ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 95,6%

Грчка ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 112,6%

Италија ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 115,7%

Шпанија ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 134,3%

Португал ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 151,1%

Турска ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 568,4%