Линије у Назки — простор за слетање НЛО?
КАДА се Перу надлеће авионом распознају се усред пустиње огромни цртежи—стилизоване слике животиња, птица и геометријски облици. Пустиња Назка у којој су нацртане те слике у земљи је безводнија од Сахаре. Ко их је направио? И зашто?
Вековима се такорећи није знало ништа о тим Назка линијама. Остале су сакривене, јер су огромне, а њихови су их творци начинили у равници, где није било узвишенијег места са ког би се могле видети.
Сакривена уметност! Невидљива! Превелика да би је могли видети са земље! Права загонетка! Те су линије могле да се виде у својој целини и исправно процене тек надлетањем. Године 1927. уочио је те чудновате линије неки пилот, који је у једном двокрилцу надлетао то подручје, које лежи отприлике 450 км. јужно од Лиме. Али, он се није посебно заинтересовао за то. Ипак, амерички агроном др. Пол Коск, који је 1939. године дошао у Перу да би проучавао праисторијске уређаје за наводњавање, уочио је јединственост слика на земљи.
То сразмерно ново откриће изазвало је велико занимање, давши повода за многе шпекулације о пореклу и њиховој намени. Будући да је као целокупни комплекс видљив само из ваздуха, постављено је питање да ли су у вези са „Летећим тањирима“ или неидентификованим летећим објектима?
Творци тих линија припадници Назка—Паракус културе нису оставили никакве писмене белешке, иако су на други начин били веома напредни. Будући да недостају писмени записи, коначно објашњење тих линија биће могуће тек у одређено време у будућности. Ипак, много тога је већ истражено. Математичарка Марија Риш лута том пустињом већ најмање 35 година, са метром у руци настојећи да открије тајну Назка линија. Шта су открили она и други археолози?
Цртежи
Равнице у Назки, над којима већ вековима вију ветрови са југозапада, постале су идеална цртаћа табла. Ветар је одувао песак са површине, оставивши само мало камења тамно браон боје од оксидације, које прекрива ту равницу. Тло испод њега је жуто, тако да се камење на њему јако истиче. Творци тих слика у земљи одстрањивали су само горњи слој, да би могли направити своје слике. Захваљујући повољним временским приликама—овде такорећи никада не пада киша—ти су знаци остали сачувани преко 1 000 година.
У пустињском тлу нацртани су огромни пауци, птице, прождрљиви китови, троугли, трапезоиди, неколико километара дугачке линије и други геометријски облици, што је све видљиво из ваздуха. Један огроман колибри дугачак је 300 метара, а распон крила му је 60 метара. Друга слика приказује огромног прождрљивог кита из чијих устију виси нешто слично човечијој глави, доказ је да су Назка били велики ловци. Ту је и лик који представља морску тропску птицу сличну штрку са распоном крила од 150 метара. Ова слика открива да су Назка били у тесној вези с морем. Изненађује паук, који је можда представљао једног од многих сазвежђа јужне хемисфере. Једна друга слика представља огромну иглу о коју виси вијугави конац, што можда указује на високо развијену обраду тканине. Многи велики знакови на тлу налик су на узорке са њихових тканих хаљина и са керамике.
Знак који представља једног мајмуна веома је стилизован, виде се само обриси. Глава је без очију, носа и устију. Цртеж је дугачак 80 метара. Необичан је огроман увијени реп, широк отприлике 30 метара. Велика спирала на крају репа често може да се види на перуанским земљаним сликама. Личи на оријенталну фигуру звану мандала, која представља свемир. Ако постоји нека веза с тим схватањем, тада слике на земљи представљају можда огромну карту сазвежђа.
Следећа потврда да ти знакови могу да представљају карту сазвежђа је чињеница да кљун колибрија завршава у реду значајних линија, управљен је у смеру у ком Сунце излази 21. децембра. И једна друга фигура птице у вези је са изласком Сунца; Птичји кљун управљен је у смеру у ком Сунце излази 24. јуна—то је датум када су Инке славиле религиозну свечаност у част Сунца.
Израда знакова
Како је Назкама било могуће да израде те знакове, кад нису могли да виде готово дело? То им сигурно не би успело да су једноставно цртали на празно. Знакови су захтевали апстрактно размишљање, као и тачно познавање геометријских облика. Назке су очигледно пажљиво планирали своје цртеже, тако што су их направили умањене, а затим уз помоћ штапова и ужади пренели на равницу.
Цртежи су најчешће рађени у дужини од 26 метара. Дужина од 1,3 метра, која се често понавља сматра се мерном јединицом. То је код ондашњих Перуанаца била димензија између врхова прстију раширених руку. Била је то такозвана природна мера. Све су дужине одговарале или тој основној јединици, или вишеструкој или једном делу ње. Већ се нагађало да знакови у којима се стално понавља та основна јединица, садрже неку поруку сакривену у бројевима. Али до сада није никоме успело да одгонетне њихов смисао.
Зашто су нацртани?
Иако се још увек не зна тачно шта значе те линије, до сада је сасвим јасно да немају никакве везе с пристајалиштем за НЛО.
Схватање да је Назка—Паракус култури била потребна помоћ ванземаљских летелица да би могла израдити те знакове, било би понижавање интелигенције тих људи (сваки гимназијалац, који поседује основно знање из геометрије, могао би сам да изради те цртеже уз помоћ штапова и ужади) и било би у супротности с осталим културним делатностима.
Они су на пример развили одличан систем наводњавања, користећи воду која је текла испод корита реке, које је скоро целе године било суво. Испод корита реке открили су слој иловаче, који је спречавао понирање воде у земљу. Корито реке је било наизглед суво, али је по слоју иловаче текла подземна вода. Искористивши то, саградили су подземне тунеле и галерије, сакупљајући тако воду којом су натапали своја поља. Из тих је спремишта воде, текло 30 литара воде у секунди. Иако су ти људи живели у сувом и дивљем подручју, они су целу годину добијали воду с Андских планина.
Назка—Паракус култура чувена је по својим одличним тканинама. Велики део тога пронађен је у гробовима. Назка су употребљавали разбој, а њихове тканине се сматрају најлепше сатканим тканинама међу свим старим цивилизацијама. Такође је у целом свету позната њихова керамика, због својих уметничких облика.
Друга археолошка открића показују да су се бавили астрологијом, која је била део њихове религије. И они су попут Инка обожавали Сунце, Месец и звезде. Перуански археолог др. Гуилермо Илескес је уверен да одређени знакови, као мајмуни и пауци—а можда чак и сви—представљају сазвежђа. Као што су у другим културним подручјима одређене звезде биле састављене у групе ради лакшег прегледа и означавања, затим именоване и представљене сликом (Вавилонци су их назвали по животињама, на пример по лаву и раку), тако су се и Назка, према његовом мишљењу, послужили колибријем, мајмуном, пауком итд, да би предочили сазвежђа јужне хемисфере.
Затим, како је то беспрекорно доказано, равне линије на хоризонту обележавају одређени положај Сунца током године, као на пример зимску равнодневницу, која на јужној хемисфери пада на дан 21. јуна. Друге линије показују положај Сунца у вези са сетвом и жетвом.
Будући да је све што су Назке учинили било у тесној вези с њиховом религијом, то и знакови имају вероватно религиозно значење. Нема сумње, за њихову израду били су задужени свештеници, и израђивали су их као део религиозних активности. Да ли су их правили зато да би то богови могли да виде? Можда. У сваком случају они немају ништа са посетама од других планета.
Или се неко шалио направивши тако велике знакове да их тако, па чак ни сам уметник не може да види? Можда се радило само о дражи да се знакови пренесу на пустињско тло.
И друге културе су стварале споменике, који су били неуобичајено велики тако да нису били видљиви са Земље. Зато су остали сакривени за обичног посматрача. Тако је на пример на тлу пустиње код Блите, (Калифорнија) нацртана преко 50 метара дугачка фигура човека. Један други споменик, који пред ставља змију која прождире јаје, налази се у држави Охајо (УСА). Висок је 1, а дугачак 400 метара, као целокупни комплекс немогуће га је видети са земље. У јужној Енглеској може да се види следећи споменик; у кречњачкој стени једног брежуљка уклесан је 100 метара дугачки лик коња, назван бели коњ из Уфингтона. А у Јапану постоји гроб Јаматотохимомосохиме, у облику огромне кључаонице, такође невидљив са земље.
Зашто су сагрђени ти споменици? Нико не може са сигурношћу да одговори на то питање. Али, перуанске слике у земљи сведоче о интелигенцији Назка, чија је култура цветала на обали Перуа између 300. г.нр.вр. и 900. г.нр.вр Будући да је Јехова Бог обећао васкрсење, како „праведних“, тако и „неправедних“ (Дела ап. 24:15), сигурно ће многи Назке бити мећу онима, који ће васкрснути на Земљи под Божјим новим уређењем. Тада ћемо добити одговоре на питања, која сада не можемо да објаснимо. Јер, ко би могао боље да објасни значење перуанских слика на земљи, од оних који су их направили?