Адам и Ева — стварни или измишљени?

КАДА неки добар познавалац историје чује име „Антоније“, он ће одмах да дода и „Клеопатра“. Чује ли њено дете име „Ивица” одмах помисли на реч „и Марица“. Када се спомене име „Адам“ готово овако ће сигурно одмах рећи и „Ева“.

Антоније и Клеопатра су стварне личности за разлику од Ивице и Марице који то нису. Али, како је с Адамом и Евом? Шта би ти рекао—стварне особе или измишљотина.

Једноставно, а ипак научно

Тачно је да је библијски извештај о Адаму и Еви веома једноставно изнешен. Из њега сазнајемо да је Бог створио из елемената земље првог човека и да му је затим „удахнуо у носнице дах живота“. Касније је из једног дела човечјег тела створена жена, за коју је човек с правом рекао: „Гле, ево кости од мојих костију, меса од меса мојега“ (1. Мојсијева 2:7, 23 СТ).

Да ли је исправно бити несклон према неком извештају, само зато што је тако једноставно изнешен? Нешто што одговара чињеницама, истинито је и онда ако није компликовано. А многи научници заступају мишљење да извештај стварања, према коме сви људи имају заједничко порекло, одговара чињеницама (Види уоквирени текст на овој страници „Заједничко порекло човечанства—научно доказано“).

Уклапа ли се у то еволуција?

Многи људи одбацују причу о Адаму и Еви зато што сматрају да еволуција пружа више доказа о постанку људи. Не значи да неки од ових људи одбацују постојање Бога. Они могу осећати да је могуће уклопити библијски извештај у еволуционистичко схватање.

Тако читамо у једном делу коментара из Библијског превода од М. Прагер—а и Г. Штембергер—а (1975): „Да ли се човек појавио на крају одређеног развитка и да ли је прво људско биће постојало као јединка или их је било више—на оба питања не даје одлучујући одговор ни сам извештај Генезе“. Исто схватање деле и неки теолози од којих су неки предавали на семинарима јужних баптиста—известио је недавно један часопис.

Према њиховом мишљењу „Адам и Ева вероватно нису први људи, него само симболи за прачовека“. Али, зашто се толико људи труде да доведу у склад библијски извештај о стварању е теоријом о еволуцији?

Можда зато, јер многи научници кажу да је еволуција чврста чињеница. Тако совјетски научник Н. В. Тимотејев—Ресовски тврди: „Данас није више потребно да се доказује постојање еволуције . . . у свету који нас окружује.“

Будући да се развој живих бића приказује као чињеница, онај ко верује у Библију жели да добије разумно објашњење. Он би могао рећи: „Ако Адам и Ева нису историјске личности, него само симбол за праљуде, онда се библијско тврђење да је Бог првобитно створио живот, може уклопити у научно тврђење да се човек развио“.

То би могло да звучи разумно, али да ли је то истина? Ако желе да буду поштени, еволуционисти морају да признају да до сада још нису били у стању доказати своју теорију, које се тако чврсто држе. Тако је један од њих пишући у немачком часопису ’Природа’ признао да „наша објашњења за еволуцију нису одговарајућа. За сада позадина еволуције . . . је још увек нерешена загонетка. Он цитира швајцарског зоолога Адолфа Портмана, који је признао да за цео свој век научног истраживања није успео да нађе право објашњење за еволуцију.

Али, многе искрене особе су утврдиле да се објашњава може наћи у Библији. Утврдиле се такође да је она увек у праву и да је поуздана. Из тог разлога многи искрени истраживачи Библије одбијају да објашњавају како се извештај о Адаму и Еви уклапа у недоказану теорију о еволуцији.

Ствар логике

Претпоставимо да Адам и Ева нису стварне личности. Како онда разумети библијске текстове који се односе на њих? Неке примере читалац може да нађе у уоквиреном тексту на страни 13, „Неизбежна ланчана реакција“.

Одбацивање извештаја о стварању Адама и Еве води до ланчане реакције, која завршава констатацијом да треба одбацити скоро све што учи Библија. Али, ако одбацимо Библију остају отворена питања, на која само она даје задовољавајући одговор. На пример:

1. ЗАШТО ЉУДИ ЧИНЕ ЗЛО?

Библија извештава да је Адаму и Еви био поверен троструки задатак; населити земљу, обрађивати је и улепшавати, те љубазно бринути за животиње (1. Мојсијева 1:28). Али, Бог им је поставио једно ограничење. Оно је требало да послужи као кушња њихове послушности према Богу, јер су само слушајући његова упутства, могли исправно да испуњавају своје задатке.

Али, Адам и Ева су одлучили да чине ствари на свој начин, омаловаживши тако Бога и његова упутства. И шта су биле последице? Описане су у Римљанима 5:12, следећим речима: „Зато као што кроз једног човјека дође на свијет гријех, и кроз гријех смрт, и тако смрт уђе у ове људе, јер сви сагријешише.“ Дакле, Библија показује да људи чине зло углавном ради наслеђеног греха од Адама и Еве, наших прародитеља. Од њих смо наследили зла и грешна нагињања.

Ако не признамо историјски карактер библијског извештаја о Адаму и Еви, како можемо онда на задовољавајући начин да објаснимо зашто људи чине зло, иако теже за миром и срећом?

2. ЗАШТО БОЛЕСТ И СМРТ?

Има ли наука одговор на ово питање? Један репортер је признао да је Тибингенски професор Фриднел Шнајдер утврдио да ништа не подупире гледиште да је смрт као физичка нужност спојива са животом.

Ипак, Библија извештава да су Адам и Ева, окренувши се против Бога, изгубили његову милост, а тиме и прилику да вечно живе у земаљском рају. Савршено тело које им је дао Бог, почело је да слаби ц на крају су умрли. Будући да сада били подложни. болести и смрти, могли су да рађају децу оптерећену на исти начин. „Ко ће чисто извадити из нечиста“? упитао је једном Јов. а затим је сам одговорио: . . . Нико!“ Са сваком генерацијом, с којом се човечанство ове више удаљавало од савршеног почетка, повећавало се и несавршенство.

Ако не уважимо библијски извештај о Адаму и Еви, како онда да објаснимо зашто човек упркос технолошког и научног напретка науке оболева и умире?

3. ЗАШТО БОГ ТАКО ДУГО ДОПУШТА ЗЛО?

У ствари, Адам и Ева су дали предност људској владавини а одбили Божју. Чему је то водило? Отприлике 3 000 година касније објаснио је краљ Соломун у Проповеднику 8:6—9, СТ: „Човјека веома терети недјело његово . . . кад човјек влада над човјеком на његову несрећу.“

У једном интервјуу за телевизију, јуна 1981. потврдио је истинитост тих речи некадашњи савезни канцелар Хелмут Шмит, рекавши: „Ми људи . . . увек смо само делимично владали светом и то углавном веома лоше . . . Никада нисмо потпуно владали њим у потпуном миру.”

Бог је допустио људима да током 6 000 година управљају сами са собом, како би се доказало да је човек неспособан „управљати корацима својим“. Божја владавина је пожељна. (Јеремија 10:23). Према томе Бог је оправдан. Адам и Ева су очигледно направили катастрофални избор.

Дакле, како бисмо без извештаја о првом греху могли разумно да објаснимо зашто Бог тако дуго допушта зло?

4. ПОСТОЈИ ЛИ НАДА У БУДУЋНОСТ?

Да, нада постоји. Одмах након што су се Адам и Ева одбили од Бога, он је дао обећање, које показује да није све изгубљено. Бог је прорекао да ће доћи „семе“ које ће коначно опет да успостави праведне околности и одстрани зло (Види 1. Мојсијеву 3:15; Римљанима 16:20; Откривење 12:7—12; 20:1—3). То „семе, како се касније показало је био Исус Христ, који је откупио човечанство, припремивши пут за обнову Божје владавине у корист послушних људи. Када. ће се то обистинити?

Библијска хронологија и прилике у свету показују да ће Бог ускоро деловати. Кроз његово Царство, које Јеховини сведоци ревно објављују људима као једину наду, послушним људи добијају прилику да вечно живе под савршеним околностима у којима су некада уживали Адам и Ева. Ако одбацимо оно што Библија говори о Адаму и Еви, какву наду за будућност можемо имати у светлу све горег стања у свету?

Вест о Божјој долазећој светској владавини и благословима које ће донети није измишљотина као прича о Ивици и Марици. Будућност ће то доказати, исто као што је историја потврдила да су живели Антоније и Клеопатра. Тада ће Божја светска владавина постати реалност, као што су то били Адам и Ева. Зашто не ступиш у везу с Јеховиним сведоцима и сазнаш више о томе?

[Слика на 12. страни]

Бог је допустио људима да током скоро 6 000 година управљају сами са собом, како би се доказало да је човек неспособан: „управљати корацима својим“

[Слика на 14. страни]

Под Божјим Царством људи ће имати могућности да уживају вечни живот на рајској Земљи

[Оквир на 11. страни]

ЗАЈЕДНИЧКО ПОРЕКЛО ЧОВЕЧАНСТВА—НАУЧНО ДОКАЗАНО

● „Анатомија особа свих раса је иста, ови имају исту протеинску структуру и сви имају исте претке“ (Др Џорџ Гловатски, антрополог).

● „Сви народи света (сачињавају) једну једину породицу и имају заједничко порекло“ (Расе човечанства од антрополога Рут Бенедикт и Џини Велтич).

● „Ако бисмо ишли стотине генерација уназад дошли би до корена породичног стабла . . . Познати библијски извештај указују на научно сведочанство да сви људи данашњице имају заједничко порекло“ (Шта је раса? издато од Организације УН за одгој, науку и културу).

● „Све људске расе припадају истој врсти, заједничког су изворног порекла. Тај закључак је изведен на темељу веродостојности доказа компаративне анатомије, палеонтолгије, серологије и генетике. Већ само из генетских разлога неодрживо је схватање да су људске расе настале независно једна од друге.“ (М. Ф. Ашли Монтаги, антрополог).

● „Наука потврђује сада оно што је већина великих религија већ одавно проповедала: Сви људи без обзира на расну припадност, потичу . . . од истог првог човека“ (Амрам Шаинфелд, генетичар).

[Оквир на 13. страни]

ЈЕДНА НЕИЗБЕЖНА ЛАНЧАНА РЕАКЦИЈА

РАЗМИСЛИ О СЛЕДЕЋИМ БИБЛИЈСКИМ ТЕКСТОВИМА

● „Он (Исус) им одговори: ’Зар нисте читали (У 1. Мојсијевој 1:27; 2:24) да их је Створитељ, када их у почетку створио, створио мушко и женско’, и да је рекао:: ’Зато ће човјек оставити оца и мајку те ће прионути уз жену своју’?“ (Матеј 19:4, 5, СТ).

Исус Христ је опште познат по томе што се држао највиших мерила поштења и морала. Ако би извештај о Адаму и Еви био само алегорија, зар би Исус цитирао из њега, као да је реч о чињеници? Сигурно не би!

● „И тај Исус . . . бјеше, као што се мишљаше, син Јосифа сина Илијина, сина Мататова, . . . сина Давидова, сина Јесејева, . . . сина Аврамова, . . . сина Симова, сина Којева, . . . сина Адамова, сина Божјега“ (Лука 3:23—38).

На ком месту, по Луци споменуто породично стабло, претвара Исуса из митске у историјску особу? Ко је први човек на листи ако није Адам?

● „Зато као што кроз једног човјека дође на свијет гријех . . . тако смрт уђе у све људе“. „Него царове смрт од Адама, тја до Мојсија“ (Римљанима 5 :12 14).

Ако су изразом „Адам“ мишљени „праљуди“, зар не би онда Павле говорио о „више људи“, уместо да говори само о „једном човеку“? И ако Адам није био историјска личност, како је онда с Мојсијем? Нико не сумња да је Мојсије живео.

● „Али и за овакве (зле) пророкова Енох, седми од Адама“ (Јуда 14).

Ако Адам није био историјска личност, како је с Енохом? А ако је Енох историјска личност, како је онда могао да буде седми од измишљеног Адама?

ЗАР НАМ БИБЛИЈСКИ ТЕКСТОВИ КОЈИ СЕ ОСВРЋУ НА АДАМА И ЕВУ НЕ ПОКАЗУЈУ ЈАСНО ДА ЈЕ РЕЧ О СТВАРНИМ ЛИЧНОСТИМА?

[Истакнути текст на 11. страни]

Еволуционисти уколико су поштени морају да признају да нису били у стању да докажу своју теорију