ТВ — њено деловање на данашњи свет

ФРАНЦУЗИ то називају „La tele“, Британци „telly”, Аустралијанци „Вох“ и многи Немци „Rohre“ (рерна), или светлуцава кутија“. Мисли се на телевизију.

Било која ознака да се даје телевизији, важи она широм света као „један од најутицајнијих инструмената за обликовање вредности мишљења и погледа у веру послератног друштва“. Једна објављена вест у магазину Scientific Australian каже: „телевизија више одузима времена него било која друга делатност у нашем друштву“, не узимајући у обзир спавање—могло би можда да се дода—од рада једног запосленог.

Утицај који телевизија врши 20 до 30 година на друштвеном пољу је тако велик да се социолози и други стручњаци још увек са њим темељно баве. Каже се, да телевизија има—и то после две до три деценије—на животи мишљење људи већи утицај него било који проналазак од увођења штампе. Додуше још увек није у стању петина светског становиштва да чита, али многи од ових неписмених људи гледају телевизијски програм, било на свом сопственом апарату или заједничком.

До којег степена користи или штети телевизија својим гледаоцима?

Позитивна и негативна гледишта

У многим земљама је телевизија променила живот сељака и осталог сеоског становништва. На пример, можда неки француски гроф у свом дворцу проводи вече уз телевизију пратећи исти телевизијски програм као неки сиромашни пољски радник у некој кућици. Могућности забаве код сиромашних уједначавају се као и код богатих. Концерти, опере, балетска извођења и позоришни комади су постали приступачни свим друштвеним слојевима, којима до недавно једна таква забава и образовање у области уметности су били ускраћени.

Документарне емисије буде код неких жељу за путовањем, а код других чак занимање за један одређени позив. Преко емисија о другим земљама допринело се много међународном разумевању. Оне су прошириле многе нове видике, подстакле на велику трпељивост међу расама и народима. Телевизија испуњава часове усамљености старијих и болесних људи. Мислило се такође да огроман утицај врше телевизијске емисије на осетљива чула код школске деце, било да је то на добро или лоше.

Али, да ли је утицај телевизије у данашњем свету искључиво позитиван? Да ли шаљу телевизијске станице само емисије које побољшавају културу, образовање и разумевање околине? Зар телевизија није и зато постављена да утиче на људе преко подмукле политичке пропаганде или емисија које врбују? Како је утицала телевизија на нерве, на навике исхране као и на телесно и духовно здравље људи? Како утиче на породични живот а пре свега на децу?

То су нека питања која ће се истражити у следећим чланцима о благослову и проклетству телевизије.