Одакле потичу многи језици?

ШТА би био наш живот без језика—без љубазног разговора, измене корисних знања или искустава, без текста који је пред нама и пре свега без штампе Божје речи, извора наде, проучавања и утехе за човечанство!

Како би могао наш свет да функционише без језика? Данас се говори на земљи преко 3 000 језика, више од 1 000 само у Африци. Како су се развили? Да ли су били старији језици насупрот данашњим примитивнији? Како би језике као Санскрит и Зулу окарактерисао—као примитивне или компликоване?

У старости од око 3 године може дете да говори један или чак више језика.Учење језика сматрају неки стручњаци као најтежи интелектуални рад који човек мора икад да изврши. „Људски језик је тајна: он је божански дар, чудо“ писао је познати лексикограф Лудвих Келер. У књизи Ди Еволуцион (Живот—чудо природе) речено је о тобожњим прецима: „Они (су могли) најзад . . . само помоћу комуникационог система да опстану . . . Аустралопитекус (први човек) . . . живео је пре округло милион година . . . и савладао је добро већ неке језичке гласове“. Тиме се намеће питање: Да ли је језик проналазак човека или дар од Бога?

Да ли се стварно језик развио из позива на узбуну, претњи и позива због страха „прачовека“? Ако да, онда би морали први језици да буду примитивни а савремени знатно компликованији и као средство разумевања подеснији. Лингвисти кажу да око 50% становника Земље говоре језик који припада индоевропској породици. У најстарије познате језике ове породице убрајају се Санскрит и Грчки. У каквом односу стоје ови језици према модерним?

На грчком постоји богато очувана књижевност из старог века. „Списи, који су нам остали сачувани не сведоче никакав постепен развој од примитивних почетака“, писао је лингвиста Др Б. Ф. Ц. Аткинсон. О списима грчког песника Хомера који је живео у VIII или IX веку пре н.р.вр. рекао је да они стоје „не само на врху грчке књижевности свих времена, већ и на врху познате књижевности целог света“.

Санскрит, данас мртав језик, говорио се у Индији. Најстарији написани списи на том језику треба да су настали око 1 100 година пре н.р.в.р. али европски лингвисти открили су их тек пре око 200 година. Један од њих сер Вилием Џонс је писао: „Санскрит, свеједно, колико да је стар има чудну грађу; он је савршенији од грчког, богатији речима од латинског и далеко просвећенији од оба језика; ипак оба језика су му врло слична, како у односу на корен глагола тако и на граматичке облике, тако да је немогуће да би могао да настане случајно.“

Једна друга важна породица језика је семитска. Језик, који је био познат као хебрејски (он припада семитској породици) је очигледно најстарији језик. Године 1513. пре н.р.вр. почело се са писањем Библије и то на хебрејском. Да ли се може упоредити хебрејски са савременим језицима?

Хебрејски је врло изражајан и сажет; стога је изванредан за живо описивање догађаја са минималним бројем речи. Хебрејски речник је врло подесно саграђен од речи које обухватају пет чула: вид, слух, додир, укус и мирис. Оне дакле, у памети слушаоца или читаоца, обележавају слике. При превођењу са хебрејског мора се често због краткоће у начину изражавања послужити додатним речима, ако се хоће садржај хебрејских глагола потпуно исказати. Као пример нека буде споменут први стих познатог 23. Псалма: „Јехова: је пастир мој, ништа ми неће недостајати“. Овај стих обухвата осам речи које се састоје од 39 слова, док он у хебрејском језику обухвата само 4 речи које се састоје од 13 слова. Зар овај језик није изванредно сажет?

Од округло 1 000 афричких језика указују око 300 у својој необичној граматичкој грађи значајну сличност. Ова језичка група означава се као Банту језици и они се говоре у већини земаља јужно од Екватора. Сви ови језици имају реч „Банту“ која значи „човек“,стога имају заједничку ознаку „Банту породица“. Има лингвиста, који верују да су се Банту језици развили из једног пра Банту језика који се говорио пре више од 2 000 година у Средњој западној Африци.

У Банту језике убраја се Зулу који је у Јужној Африци најчешћи говорни језик. Да ли може он да се упореди са данашњим афричким језиком који се развио из нидерлантских дијалеката и сада је један од службених језика Јужноафричке Републике? Зулу има много компликовану граматику и за одраслог човека је тежак да се учи; само мало особа су га савладале. Године 1927. објавио је Клемет Доке књигу о Зулу граматици (Текст Бук ов Зулу Грамар). У V издању у које се појавило после првог налазе се следеће речи аутора: „Што се човек интензивније бави језиком неког народа утолико више открива чуда у њему . . . Ја сам докучио тек један сићушни део многих појава којим у овом обилује Банту, овај јако изразити језик“.

Шта нам дозвољавају ове чињенице да сазнамо? То што је еволуциониста Ашлеј Монтаги морао да дода: „Многи примитивни језици . . . су често много компликованији и изражајнији него језици народа са вишом културом.“ Језик очигледно нема примитиван почетак.

Да би питање о пореклу језика могло да се реши употребљен је следећи разговор који је био забележен пре око 3 500 година на хебрејском језику да се о њему размисли:

„А Мојсије рече Господину: молим ти се Господине, нијесам речит човјек, . . . него сам споријех уста и спора језика. А Господин му рече: Ко је дао уста човјеку? („језик“, Нова енглеска Библија) зар не ја, Господин? Иди дакле, ја ћу бити с устима твојим, и учићу те шта ћеш говорити“ (2. Мојсијева 4:10—12).

Сада се поставља питање: Ако је језик дар Божји како су се развили онда различити језици?

Фактор је географска изолација. Нова ситуација у случају потребе гради нове речи. Настају нови дијалекти. А лингвисти могу без даљњег да сазнају да сви језици који припадају истој породици језика воде заједничко порекло. Али како су настале очигледне разлике између језичких породица?

На занимљив начин писао је оријенталиста сер Хенри Ревлинсон: „Ако би смо се ми дали водити од гране језичких врста, а да се не обазиремо на библијски извештај, дошли би смо до закључка да средиште од којег се разни правци гранају као зраци, је било у долини Синеар.“

Ово тумачење се слаже са Библијом јер из те књиге произлази да је Бог првог човека тако створио да је могао да говори и то добро. После извештаја о потопу каже се у Библији: „А бијаше на целој Земљи један језик и једнаке ријечи“. Нешто касније ипак су се здружили непослушни људи који су говорили сви један језик да би нешто планирали; што је за њих требало да буде врло штетно. Уместо да су следили Божју заповест и да се по целој Земљи раселе, скупили су се сви у долини Сикеар и почели да граде град Вавилон и кулу за криво обожавање.

Створитељ се ипак побринуо за то да се спроведе његова воља ступивши у акцију против бунтовних људи који су градили град. У 1. Мојсијевој 11:9 читамо: „Зато се прозва Вавилон, јер овдје помете Господин језик цијеле Земље, и оданде их расу Господин по свој Земљи“.

Мудрост Створитеља је приступачна данас већини људи јер његова реч Библија је сада преведена на преко 1700 језика што значи да округло 97% становника земљине кугле може да чита Библију.

То што Библија обавештава о настанку језика је разумно и слаже се са чињеницама. Учење еволуциониста који кажу да се језик развио из позива на узбуну, претњу и страх „прачовека“ противречи чињеницама.

Да је мало дете способно да језик својих родитеља научи је диван дар од Бога (Јаков 1:16, 17).

[Слика на 18. страни]

У старости од око три године може дете да говори један или чак више језика