Борба против болести

„У будућности ће генерације само из историје сазнати да је једном владала болест, звана богиње“, писао је трећи председник Сједињених Држава, Томас Џеферсон 1806. године. Ова реченица се налазила у писму, са којим је он честитао британском лекару Едварду Џенеру приликом открића вакцине против богиња.

Али још 1967. године умрло је према процени 2 000 000 људи од те ужасне болести. Ипак је кампања светских размера Светске здравствене организације против богиња достигла свој циљ. После 173 године очигледно се испунило Џеферсоново пророчанство.

Године 1928. открио је сер Александар Флеминг први антибиотик — пеницилин. Он је намењен за лечење тровања крви, упале плућа, упале мождане опне и многих других болести. „Откриће пеницилина припада најдраматичнијим достигнућима у историји медицине“, каже се у делу Блекс Медикел Дикшенери, откриће пеницилина се изједначава са увођењем анестезије и антисептичког средства.

У 19. веку била је туберкулоза главни узрочник смрти. Познати композитори Шопен и Паганини као и британски политичар Сесил Роц и многи други славни људи имали су туберкулозу. Године 1906. развила су два француза Калмет и Гверин мају (заштитну материју) против ове болести. А 1944. је откривен стрептомицин. Са овим и другим антитуеркулозним средствима била је туберкулоза у развијеним земљама такорећи побеђена.

У „сиромашном свету“ и чак у неким земљама у развоју она је још увек раширена. У Јужној Африци, на пример, има годишње просечно 45 000 нових случајева. Хиљаде умиру од ове болести. Постоје делотворна заштитна средства против мраса, парализе и дифтерије као и против других дечјих болести, а ипак умиру у земљама у развоју сваке године милиони деце од тих болести.

У неким западним земљама узимају маха друге болести у алармантној мери. Око 70% њиховог становништва умире сада од болести срца и крвотока као и рака.

Многи, који су оболели од неке тешке болести, не желе да умру од тога, али постају инвалиди. Године 1981. рекао је раније Генерални секретар Уједињених нација Курт Валтхајм опомињући, да садашњи број од 400 000 000 инвалида у целом свету даље расте, а године 2 000. могао би да износи око 500 000 000. Да ли то значи да медицина упркос свих њених запањујућих открића и напретка губи борбу против болести? Шта показују данашње чињенице?