Затварање цркава у Италији

„ЗАТВОРЕНО: Обратите су жупнику.“ Тако је гласио наслов објављеног чланка у католичком часопису Исус. У чланку се говорило да се у Италији све чешће цркве затварају и да су црквене вође због ове појаве која постепено напредује узнемирене.

Не постоје тачни подаци о броју цркава које су у прошлим годинама биле затваране. Ипак важи као истина да број иде на стотине и да су многе цркве празне.

У цркве које су се затварале било је и више великих катедрала. Оне су првобитно грађене да би примиле стотине па чак и хиљаде верника. Часопис Исус је објавио да је „катедрала у Турину постала права атракција, за стране посетиоце“, који долазе у групама да би видели „Турински покров“. „Прилика да преживи Миланска катедрала“ — једна од најчувенијих на свету—зависи од прихода других акција који доприносе да се покрију издаци.

Шта да се каже о осталим местима обожавања? „За многе цркве укључујући више истакнутих споменика уметности још није нађено решење. Оне су као места молитве затворене и у најбољем случају одређене за друге врсте намене“, писало је у часопису.

Затворене цркве се налазе у градовима, у сеоским подручјима и у планинским селима. Типичан пример је Роглиано, град са око 7 000 становника у покрајини Косенца. У прошлих 10 година биле су три од осам цркава и осим тога један манастир затворени или за друге сврхе стављени на располагање. У цркви свети Хиполитус је сада смештена једна радионица за оправку аутомобила. Друга црква је била пре неколико година претворена у амбар. Једна од преосталих пет цркава, наиме свети Ђорђе, користи се када се укаже прилика. А у Роглиану, нема више од два регуларна жупника. У просторије некадашњег манастира смештене су продавнице и општинске службе.

У Риму и у другим великим градовима су многе цркве и манастири или напуштени или претворени у хотеле, складишта, ресторане, спортске хале, болнице и музеје. Да другим црквама виси већ дуго натпис: „Због реновирања затворено“, ипак радови на обнављању нису никада почели.

Опадање богословија

Према званичним подацима број богословија у којима се студенти припремају за свештеничку службу смањио се у годинама од 1970. до 1979. са 375 на 259—губитак 116 богословија за мање од 10 година. Многе друге су само делимично коришћене. Часопис Ил Гацетино из Венеције је коментарисао: „Године обиља у којима су се у наше богословије све више нових студената појављивало су данас избледело сећање. . . . Ове огромне полупразне зграде су очигледни и тужни остаци многих разбијених снова“.

Света места која чувају нарочито поштоване религиозне слике, такође су погођена овим развојем ситуације. „У Италији су од 1500 грађевина те врсте најмање 300 затворене“, наводи се у часопису Исус.

Опадање посета црквама

У Италији се говорило у прошлим годинама много о „религиозном буђењу“ код младих људи. Ипак су католичке вође разочаране због резултата једног истраживања које је било спроведено до стране радне заједнице католичких истраживача међу 5 000 младих људи од 18 до 25 година.

Новине Кориере дела Сера објавиле су разговор са Ђанкарлом Миланезием, католичким свештеником, који је водио истраживање. „Истраживање показује пре свега“, рекао је он, „да се напредак посветовљавања који је већ годинама код младих генерација у току, није успорио како се на основу данас често испољаваних теорија о такозваном ’Повратку духовним вредностима’ или ’Религиозном буђењу’ могло мислити.

Напротив ’повратак духовним вредностима’ није успео; то је само мит . . . Од 9,1 процента младих људи који су повезани или са католичким или са нерелигиозним клубовима и удружењима само 0,4 процента ’слободних’ младих људи говори о томе . . . да трагају за ’религиозном нужношћу’.

Зашто се „посветовљавање“ зауставља међу младим људима? Зашто немају потребу да унапреде духовне вредности? Зашто напуштају цркве? У часопису који се издаје за свештенике, Сетимана, било је изнето: „Наши празници су један прилично безличан посао иако ми врло често спомињемо реч заједница, тако да неко може да буде у продавници поврћа поздрављен срдачнијом добродошлицом него у цркви.“ Још се додаје: „Посетиоци се бомбардују самовољним садржајима из јеванђеља и говорима која Свето Писмо или изврћу или чак оно ништа са тим нема“.

Број свештеника се смањује

Други разлог за затварање многих цркава у Италији је недостатак свештеника. Овај недостатак је настао због тога, што се све мање осећа апеловање за свештеничку службу.

Месечни часопис за свештенике Вита Пасгорале (Живот свештеника) је додао: „Црква је доживела у 2 000 година своје историје разне кризе које су биле проузроковане или изнутра или споља. Ове тешкоће смо савладали по цену дељења и изненадних удараца чије дејство се може осетити још и данас. Али никада нисмо имали такав недостатак у апеловању које је с друге стране узрок и испољавање других, који није мањи од судбоносних криза. Многи се питају с правом како ће црква да изгледа после 10 година када буду свештеници и чланови религиозних редова постали старији и бројчано се буду преполовили.“

У Француској, ако нека општина нема свештеника, и миса не може да се одржи, нека богослужења одслужују лаици. Према Сетимана размишља црква у Италији да спроведе сличне иницијативе у живот. Свакако су биле у часопису наведене тешкоће, које стоје пред таквом намером „у погледу раширених недостатака духовних интереса“. Другим речима: Члановима цркава недостаје жеља да учествују у духовним делатностима.

Часопис Газета дел Суд је објавио да само у бискупији Ређо Калабрија „већ 15 општина су без свештеника“. Према Ла Стампа су у бискупији Турин 12 општина „близу тога да остави без свештеника“. Неке од ових цркава отварају своја врата само једном годишње да би прославили један нарочити католички празник.

Други узроци

Осим ових разних узрока наводе водећи црквени стручњаци још и друге разлоге за затварање цркава. Један је и опустошеност планинских села и историјских центара. Друга претња многобројним црквама је недостатак новца и повећање трошкова за издржавање често огромних грађевина. „Како могу на пример да постоје цркве у центру града које често затварају канцеларијске зграде у које само мали број верника који је долазио? Да ли може да се очекује да они имају велике приходе? пита часопис Исус. Он пише даље: „Ми морамо да се задовољимо чињеницом да многим црквама предстоји судбина да се затворе и да се више не користе за богослужење“.

Према томе су нестали интереси за духовним вредностима, опадање броја свештеника, опустошеност одређених подручја и пораст трошкова главни разлози за затварање цркава. Све су то знаци за тешку кризу у којој се налази католичка црква у Италији и такође и другде.

Супротност вредна пажње

Многи су при посматрању разних религиозних организација приметили једну упадљиву супротност између свеопштих религиозних криза и растућег успеха једне одређене групе хришћана. У чланку под насловом „Зашто имају Јеховини сведоци тако пуно успеха?“ било је у новинама Кориера дела Сера додато да је ова група постала „најважнија некатоличка религија у Италији“ и било је речи о „разлозима који наводе тако много младих људи да се држе овог покрета“.

Да ли би желео ти лично да пронађеш разлоге за ову супротност? Ми те позивамо да то учиниш при чему би замолио издавача часописа Пробуди се! за даљња обавештења.