Жена и средње године

„ШТА мислите, ко је најсретнији?“ питао је часопис „Редбук“. Једна анкета спроведена међу 52 000 жена показала је да су најсретније жене средњих година. То нас не треба изненадити.

Оно што нека млада жена очекује од живота, често је тако наивно да је тешка стварност за њу неугодно изненађење. За разлику од тога, старија жена зна шта значи доживети и поднети разочарења. Она

је богата искуством, које јој помаже избегавати опасности, жртве којих често постају баш млади људи.

„Ипак неке хвата страх када стигну у 40“, признаје једна жена. „Још се увек осећа младом, а ипак зна да сада долази у године“. У западној култури младима се приписује тако велико значење, да је разумљиво да се многи боје старости.

Тако на пример, почетак климактеријума изазива код многих жена бојазан, јер то значи не само одређене телесне боли, него и крај способности рађања. Да ли се треба тога плашити?

Одгајање деце је нешто што може усрећити (Псалам 127:3). Стога је сасвим природно да су неке жене жалосне када примете да се завршава то раздобље живота. Међутим, има много жена средњих година, које сасвим отворено кажу да у тим годинама не би више желеле имати дете у које би морале улагати време, енергију и осећаје. У књизи Афтер форти (После четрдесет) стоји: „Менопауза је за неке депримирајућа, за друге опет освежавајућа.“

Како је са женама које се жале јер више не могу да имају децу, које се ради тога осећају празним и усамљеним? Ако се животни садржај неке жене састојао само у одгајању деде, тада средње године могу за њу да значе мучење. Али, Исус Христ је показао да у животу постоје виши циљеви, него само одгајање деце. Једном је нека жена узвикнула: „Благо утроби која те носила и прсима које си сисао!“ Али, Исус је одговорио: „Већма благо онима који слушају Ријеч Божју и држе је!“ (Лука 11:27, 28).

Женама чији се садржај живота састоји у служењу Богу и које су „сејале“ цењење за Богу допадљиве вредности и темељна начела, живот неће бити без садржаја, кад прође време способности рађања. На пример, Јеховини сведоци сматрају живот—па и средње године—приликом да посвете више времена светој служби за Бога. Они знају да постоји „нешто боље од синова и кћери“—добар однос са Богом, као и обећање да ће нас он благословити (Исаија 56:3—5).

„Ја старим!“

Нека жена признаје: „Прве боре делују непријатно. Тада помислимо: „Ето, старимо!“

Да, „љупкост и лепота су пролазни“ (Пр. Соломунове 31:30). Зато се осећај посебне вредности не сме темељити само на пролазној лепоти. Оно што заиста привлачи није спољни изглед, него „скривеност—срце обучено у нераспадљиви накит, кротак и миран дух—оно што је драгоцено пред Богом“ (1. Петрова 3:3, 4, СТ). Ако си се трудила развијати ту унутарњу лепоту—благост, саосећање, пријазност, дарежљивост—ти остајеш лепа без обзира колико си стара.

Али, то не значи да смеш занемарити свој спољни изглед. Проблем линије, типичан за средње године—често је могуће избећи—или у најмању руку свести на минимум—кретањем као и показивањем самодисциплине код јела. Такође се може укусно одевати „пристојно и чедно“ (1. Тимотеју 2:9, СТ). Књига Праим Тајм садржи следеће упозорење за жене средњих година: „Младалачка одећа и фризура чине старијом лице и фигуру жене изнад 40 година; противно томе скромна одећа и фризура истичу њену зрелост као човека.“

Ипак, једна жена педесетих година мисли овако: „Хаљина, шешир или блуза сама по себи ие проузрокује да се жена, која не поседује самопоуздање, боље осећа. Потребно је осећати се лепом у својој унутрашњости. Дакле, не забрињавај се ако ти се лице све јаче наборава. Јер, неки човек је једном тачно рекао: „Лице које изражава благу храброст, животно искуство, људску зрелост и прилагођавање, као и снагу даљњег прилагођавања и развитка, то је истински лепо, младеначко лице.“

Усамљене жене

А како је усамљеним женама, када дођу у године? Жена која није с никим развила право пријатељство, или која није на смисаон начин проводила своје време, сада се осећа усамљеном. Једна усамљена жена, по имену Роса, открила је тајну како савладати усамљеност. Она препоручује: „Посвети се другима“. Да би могла примати ти мораш најпре давати. Потруди се упознати друге људе. Изненадићеш се; с временом ћеш наићи на одјек“. Нека друга жена предлаже: „Позови госте, састави мало друштво, можда чак само уз кафу или колаче.” „Дарежљива душа“ биће многоструко благословљена, трајним пријатељствима (Пр. Соломунове 11:25).

Још би се много више могло рећи, али већ и ове ово речено даје јасно спознати, да се у младим годинама полажу темељи за средње године. А проблеми, као што су климактеријум, усамљеност и нестајање телесне лепоте, могу се успешно савладати. И ако си сада утврдила да мораш да промениш своје досадашње представе о вредности, тада поступи по том сазнању, јер боље је касно „сејати“ исправно, него никада.

[Слике на 4. страни]

Телесна лепота пролази . . .

. . . за разлику од тога унутрашња лепота увек делује привлачно