Краљ арктика

„Ја знам да ме ти не видиш, док без икаквог знака страха гледаш преко на ледену санту. Унео си се у посматрању природе и ниси учинио никакву припрему за бегство. Шта би учинио да знаш да се ја овде налазим?

Пошто могу да трчим брзином од 40 км на сат стигао бих до тебе брзином која се мери секундама. Можда би ме и видео када бих уклонио моје шапе са Црног мора које сам заклонио. Међутим ја не желим да те заплашим, а осим тога сам наравно јео и мислим да је боље да сада одмарам.

То ми медведи често радимо након оброка. У међувремену ћу ти испричати нешто о себи, што ће ти помоћи да овај део света после тога гледаш другим очима. Ја сам за ову поларну зону толико карактеристичан, да људи за мене кажу да сам ’симбол Арктика’.“

Наши сродници

„Сигурно си приметио да сам ја поларни бели медвед јер сам малочас рекао ’ми медведи’. Ближе према југу живе моји сродници који имају тамнију бунду од мене. У ствари неке од тих мојих тамнијих сродника Гризли и мрке медведе можеш срести северније од поларног круга.

Ми бели медведи се разликујемо много од осталих медведа. Упореди на пример наш врат и главу са нашим сродницима. Ми имамо дужи врат и мању главу од њихове. Осим тога ми мало времена проводимо на чврстом тлу, док смо у води у свом елементу (вероватно су нас због тога научници називали Уесус Маритус). Силом околности, ми се хранимо другачије од својих сродника, ми смо месождери.

Познато је да је наша бунда жућкастобела. Зато ме и ниси могао одмах препознати. Ја имам тежину преко 500 кг. То је просечна тежина једног одраслог белог медведа. Неки од мојих великих ујака теже и преко 700 кг и дугачки су око 3,4 метара док је просек мужјака дужина око 2,5 метара а женке нешто мање.

Наше пребивалиште

Ми бели медведи распрострањени смо широм Северног мора па иако нисмо продрли до Антарктика, пингвини не долазе код нас на Арктик.

Као многе друге интернационалне животиње, тако се и ми крећемо по целом севернополарном пространству не бринући о националним границама.

Многи бели медведи који су рођени на руској територији као на пример на Острву Новаја Земља, често одлутају на Свалбасд острва која припадају Норвешкој. Овде у Канади моји рођаци зими путују према југу све до Залива Светог Лоренца и до полуострва Госпе.

Током лета се налазимо много северније. Неки од мојих рођака се могу сетити да су видели америчку атомску подморницу ’Скате’ када је пре неколико година изронила на северном полу.

Шта мислиш, зашто ми лутамо? Па наравно зато што морамо тражити храну.

Ми не лутамо около бесмислено, већ је наше кретање условљено променом годишњих доба. Ви људи се дивите нама мајсторима дугог пливања, међутим неке од нас поларних медведа људи су сретали и по 60 км далеко од обале.

Како ми савладавамо такве даљине? Ми весламо нашим предњим шапама и доста брзо савладавамо даљине међу пловећим леденим бреговима, оваквим стилом пливамо само ми поларни медведи.

Навикавање на наше пребивалиште

Погледај само добро моје ноге. Длаке на стопалу дају ми стабилност на леду. Током тражења хране помаже нам наше врло изоштрено чуло осећаја.

Ми можемо на удаљености већој од три километра осетити када ви људи печете сланину. За разлику од свих других медведа, ми имамо боље развијено чуло вида. То је као надокнада за прилично слабо развијено чуло слуха и вероватно да нисте знали да имамо једну мембранску превлаку у очима која штити наше очи од лединих честица које носе јаки ветрови, као и од непрестане белине од које се добија снежно слепило. Нама поларним медведима нису потребне сунчане наочари. У води се осећамо сасвим добро зато што нас наша телесна масноћа као и бунда штите у води, а служе нам као изолација од ледене хладноће, воде и ваздуха. Свака длака наше бунде је као једна фина нит која ултраљубичасту светлост спроводи до коже па на тај начин нам помаже да нам не буде хладно.

Много нам користи и наша способност оријентације док шетамо или пловимо на пловећим сантама у поларном кругу. Колико добро функционише наша способност оријентације показали смо када су људи неке од нас пребацили стотину километара далеко од млинова у Черчил граку (Северна Канада) ,ускоро смо се вратили не зато што тражимо храну у близини млина, ми целе зиме идемо у лов.

Породични живот

Ми се паримо у пролеће или почетком лета и то први пут тек у трећој или четвртој години. После парења, мужјак се одваја од женке и иде да тражи храну. Зими се женка завлачи у снежне рупе. Постоје места у којима се, на малом простору могу наћи до 200 бременитих медведица завучених у своја снажна склоништа. Младунци, обично их има двоје, нису већи од морског прасета, што је скроман почетак за будућег џина који ће тежити преко пола тоне. Али ми брзо растемо.

Ја се још добро сећам како је изгледало у јами, ми унутра нисмо ништа осећали од љуте хладноће која је владала напољу, јер нас је грејала длака на трбуху наше мајке, осим тога ваздух у јами чији улаз је нешто више од површине, је стално, топао. У том периоду ми се непрестано хранимо и брзо растемо. Ја се сећам и укуса мајчиног млека које је имало неку сличност са укусом ораха а било је топло и врло хранљиво, права посластица, али овакав живот траје отприлике до марта. Тада је мајка пробила кров наше снежне јаме и попела се горе. Моја сестра и ја смо били пресрећни. Тада смо већ имали тежину око 10 кг. Мајка је почела да нас учи. Чим смо се привикли на светлост повела нас је у воду и ми смо могли одмах да пливамо без да је требало претходно да нас учи. Ескими Аљаске су нам дали прикладно име ’Артитик—ток‘ што значи ’они који иду у море‘. Када смо се уморили од пливања, ухватили смо се за мајчин реп и она нас је вукла.

Медведице припремају своју младунчад за живот негде око друге године. Када постанемо самостални, напуштамо мајку да бисмо сами основали своју породицу. Ми поларни медведи имамо дивну белу домовину као у бајци, снег и лед, бесконачно море и стеновите обале. Нашу радост испољавамо урликом.

У овим пространствима ми достижемо старост преко 30 година мада смо чули да бели медведи у неким зоолошким вртовима доживе старост од 40 година.

Мислим да сам до сада доста дуго био миран.

Надам се да ти се овде свиђало. Сигурно да сада можеш боље разумети како животиње и под овако негостољубивим условима могу преживети.

И ако посматраш белог медведа у зоолошком врту немој се преварити да помислиш како му је добро, нама који живимо на Арктику, живот је много интересантнији. Надам се да ћемо се опет видети кад следећи пут свратиш у ове крајеве.“