Ко је рекао да је била јабука?

Хебрејска реч тап. пуах која се обично преводи с „јабука“, појављује се у Библији више пута, али се не употребљава у вези с дрветом сазнања „добра и зла“ (1. Мојсијева 2:9, 17; 3:6). Одакле онда потиче традиција да је забрањени плод био јабука?

Према књизи Биљке Библије од X. Н.  Молденке, та је идеја „несумњиво резултат утицаја уметника Средњег века и Ренесансе, који су га тако приказивали“. О познатој слици Адам прима јабуку од Еве од Петра Пола Рубенса (1577—1640.), која се налази у једној од галерија сликарства у Хагу, Молденке пише: „Плод на дрвету сазнања добра и зла, у чијим се гранама нашла змија, био је јабука. И то је вероватно једна од слика, због које је надалеко раширено погрешно схватање да је дрво јабуке библијско дрво.“

О слици Адам и Ева од немачког дворског сликара Лукаса Кранаха (1472—1553.) на којој је приказан плод јабуке, Молденке каже да су ренесансни сликари „радо користили своје право да се при избору неког предмета ослоне на своју моћ предочавања“. И остали уметници тог времена попут Тинторета и Тицијана, исто су поступали сликајући на ту тему.

Међу прве, који су писаним путем изразили идеју о томе да се радило о јабуци, убрајамо вероватно познатог енглеског писца Џона Милтона. У свом делу Изгубљени рај (1667.) писао је о кушњи, на коју је змија навела Еву.

Дакле, један од најпознатијих митова хришћанства не потиче из Речи Божје, него од погрешно вођене моћи предочавања уметника и песника. О којем се плоду уствари радило? Библија то не каже, јер није био одлучујући плод, него да је човек био непослушан (Римљанима 5:12).